Дело

ДРУШТВЕНА ХРОНИКА НАРОДНО 0БРА30ВАЊЕ У ФРАНЦУСКОЈ (народни универзитет у плризу и рад онштине ЛИЉСКЕ НА НАРОДНОМ ОБРАЗОВАЊУ). Није Н1Ј мало нова мисао, да је наша дивилизацнја са свнм њеним великпм тековннама само дивнлпзацпја мањипе. Они велдки духови који су крчили пут данашњој науци н којп су јој ударали ирве темеље, хуманистп нз XVI столећа и епглескп н Францускн фидозофн ХУШ столећа, имали су неограннчену веру у њу; они су били уверени да је наука н нросвета Месија и великп искунитељ човечанства. У место оствареннх благородппх н човекољубивих спова њихових, дошла је сурова јава иашега жалоснога доба. Крајња неједпакост н неправичност у иоделп богатстава одвојнла је с једне стране некблнко хиљада Ђеап уоззтепи8 којима је нало у део све, а с друге стране милпоне невољннка, лишепе н хране телесне и хране духовне. Упоредо са концентрацијом материјалних пшла је и концентрација умних капнтала. Наука , школа, внша просвета ностала је иовластица једне мале мањине , а огромна већнпа још грца у тами п иезнању. За људе који се данас баве науком, она Је пзгубнла свој иекадашњн божанствени ннмб, свој ослободплачки зиачај* своје некадашње самопоуздање; у последње даие чак сс дошло догле да се на катедрама н у првнм часоиисима претреса пптање о „банкротству иауке.“ Селекција у младом нараштају једнога народа врши се из ограниченога броја оних којц нмају, који су у могућности да плаћају школарине н остале потребе; наука јс постала занаг, средство за живот: настало је идеално доба научних медиокритета. С друге сгранс, маса народна лишена је внше просвете. Залуд је уведено обавезно школовање, када снромах сељак нема могућио* сти да одвоји дсте , једпу радну снагу од куће, п да му плаћа књнге н потребнп матернјал. Носле основне школе долази срсдња н внша, где треба плаћати школарнну н дете нздржавати у великој варошн. Па чак