Дело

140 Д Е Л О вече долазе људп најразличитијих струка и нраваца, научењаци проФесори, књижевници, публнцнсти, н пред врло пажљивом публиком, радницпма, малим чиновницима н трговцима, претресају нитања која најбоље знају. Главни оснпвач , Г. Дехерм, обратио се на све људе добре воље, на све оне који мисле да је народно образовање, ван школе , једна од првнх дужностн сваке демократије , на људе свију праваца и доктрина којп се са њнме сагласе у основној мислп о нотребп шпрења у народ моралнога жпвота, лепоте и нстпне. „Часовн слободнога времена, ппше он. јесу за радника, за малога чиновиика, за сељака, најжалоснији п најопаснијн, ако нпје добио вољу за здрава п спажна чптања, а псти ти часови могу се употребитп не само пријатпо и достојанствепо, него још и корисно за његов физичкп, умни и морални развитак, а то ће реГи за његово друштвено ослобођење.* Средства која воде овоме циљу различна су. На првом су месту нредавања, курсеви , алп Г. Дехорм хоће да са поуком спојп и забаву. Народни унпверзптет, дакде, имаће, поред сале за нредавање п гнмнастику, салуза разговоре, увек отворену бпблпотеку, одељке за бесплатнс лекарске, нравне, економске савете гостнонпцу, собе за издавање младим људима и т. д. Има мишљења, да реч унпверзнтет не може и не треба да означава заједницу тако разнородних ствари. Међу тим, нптање је више Формално: уннверзптет је, вели известплац Тешрз-а, по својој деФиницнјп место где сс налази на домаку свима количнна знања једне епохе као и пачпнн истраживања којима та епоха располаже. Народни унпверзитет, то је место у коме народ може наћи спојене све елементе морализацнје, културе, индивпдуалпога и колективног уздизања. Разуме се, да заједан такав посао треба н новаца и оданих сараднпка. Новац ћс падатп од улога, поклона, завештања, а људн који хоће да раде већ има довољно. Друштво неће чекатн повољнпје матернјалне прилпке, па да почне свој благотворпн и културнн рад. Решено је да се ирви пародни универзнтет отворп 1. октобра ове годипс у предграђу сентантоанском. Г. Дехорм вели: „Први народнн уннверзитет бнћс, био богат или сиромах према средствнма која буде ирнкупио, али он 6е бити.и*) * * * Општннскн одбор вслике индустријске варошн Лиља, V Северној Француској састављсп је одрадника социјалиста. Без и једне речи изнећемо рад п дарсжљивост оиштнпскога одбора у иитањима народнога образовања, пауке и уметности. Ево циФара: *) Ови гуниверситетии нису новпна. У северним државама, особито у Иорвешкој т Данеко} они постоје ве!» годинама и за сел>аке, и иоказали су најбоље ресултаге. Уред. „Дела.4