Дело

142 Д Е Л 0 Општпна пружа својил грађапима: беспдатне освовне шкоде, шко.1ску храну, благодејања ва вншу наставу, науку н уметностп , курсеве популарннх предавања, музеје н библиотеке, бесплатне уметничке и музичке свечаности, стручно, индустријско, трговачко, пољопривредно образовање у многоме олакшано. Не треба губнти из вида да су одборници већином ирости радници, који су веома мало школе учили, алн који баш зато умеју да цене просвету ц школу. Рад општине лиљске један је од оио мало светлих појава, које колико толико осветљавају наше јадно доба, и које улевају веру у нови и бољп свет. Из овога малога прегледа може се видети колико вреде оне нриноветке о страшном социјализму који собом носп варварство, уништење културе, наука и уметностп пједчакост у беди п незнању. Реформа Француског нравоппса. Огист Ренар (Аи^и^е Еепагс!), проФесор у лпцеју у Каену, држаоје 23. марта у Паризу, на Сорбони, предавање о реФорми Францускога правописа. Предавању је иредседавао Едуард Пети, главни инспектор уннверзнгета, у место Сарсеја којн је био иослом спречен. Рснар јс радом изиео разлоге у корист реФОрме, иретресао је прнмедбе које се стављају нротиву ње, и изнео тражења реФорматора. „Наш нравоннс је рђав, пуи аномалија п иедоследности. Зар нема противречностн када се нише ттопете и тИИоппагге, прво са једним т а друго са два, сИхготе са х а длгате са г, или када се нодједнако иише есћоре н есћо, есћапде и агсћапде ?“ Пошто је навео велпкп број таквих нрпмера, наставља: „Колико се времена губп у школи да се научи једна таква наука која сваки час долази у сукоб са логнком п здравим разумом ! Колико аутоматских веџбања, у којпма нителигемцпја еема никаква удела. „II не само за нашу децу, ио и за странце јетакав правоиистежак за учење. Како Једаи странац да научн изговор сћ, које се изговара час м час к у оваквој фрази: „Ие с1пгиг§1еп е1 1е сћЈготапс1еп сћаигегеп! ип сћога1 сри сћагта 1ез есћоа с1е 1’ Асћегоп. Наш правопнс је ирепрека шпрењу нашега језпка у пиостраиству. „Етимолошке прогивречности обилују у данашњем правопису. Зар се не пнше рћепотепе п /апШгвге, сћо1ега и соЊге. ћо1осаи$1е н о1одгарће и хиљаду другнх, једни са, а другл без етимолошка слова. Скоро десет хнљада етнмолошких слова пшчезло јс у иравопнсу од шеснасстога столећа. Зашто да се чувају она која су остала н која ппчему пе’ служе ? Зашто да се ие паставп упрошћавање, које сс вршило у прошлнм столећима ?