Дело

Источно Питање у XVIII веку — Леоба Пољске и КајнарЏИЈСКИ уговор, написао Албер Соре*, превод с француског (Прештампано из „Одјека“) — Београд, Парна Радикална Штампарија, 1899. Историја, коју нам пружа г. Сорел, у овом свом делу, које је већ стекло ауторитет и које је, може се рећи, ударнло иостоље гласу н кредиту што га данас ужива иисац његов, обухвата једну од најинтересантнијих н најважнијих <[>а:за великога Источнога Иитања, око којега се већ ево вековима групишу текње п интсресп многобројних држава и народа. Друга ноловина 18 века довела јс Русију у сталан, неносредан додир са Турском, обележила је природие циљеве руске политпке у Еврони н дала Источном Питању његов последњн , деФинитивни карактср. Кајнарџијским уговором од године 1774. Русија јс узела у своје руке решавање Источнога Питања. Путеви којпма она греде ево ћс већ више од читавога века, етапе које су обележсне Букурешким Уговором од 1812, Једренским Уговором од 1829, Крпмским ратом п Нариским угонором од 1850, носледњим велвгким Псточнпм ратом завршеним СанСтеФанским и Берлпнскпм Уговором од 1878. год. одређени су и обележени колико одредбама Кајнарџијскога уговора, толико и догађајима који су њему нрет.ходилн и који су до њега довели. Руснја, да своју исторпјску мисију нзврши, да заузме V свету онај иоложај п однгра ону улогу, која одговара њеној спази н њеном животном разлогу, морала је, чпм се консолндовала п прибрала своју снагу, наггатн свим својпм сплама да доврши своју тернторнјалиу Формацију изласком на слободно, отворено море. Тога ради она је морала поступно утврдити своју владу најнре над Црним Морем а затпм узети на.око БосФорскн н Дарданелски Мореуз. Тога радн отворена је поворка руских рат-