Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 147 радп па решењу Источног Нптања. Онога тренутка, кад се буде држало да је оно решено, јавиће се пред Европу аустријско нитање.“ Г. Соред је ово писао имаће већ двадесет годнна. Како данас стварн стоје свп су изгледи, да нојава аустрнјског питања неће чекатн да се Источно Питање скине са светске позорннце! Превод је добар. Д-р М. Ђ. М. Српске народке приповетке. Скупио Атапасије НиколиИ. Београд. Издање Савића и компаније. 1899.— Стр. 239.Цена 2 дин. Прва књнга српских народпих приповедака, скупљеннх Вуком, нзпђе 1821. годмне у Бечу. Поред Вука, и после Вука, најглавниЈега и најкритичнијега скупљача свих народног умотворнна, који показа правн нут у том прибирању народних блага, било је и других, којп се бавише тнм послом, али увек, илн скоро увек, с мање успеха. Један је такав скупљач био и Атанасија НиколиК. Плодан рад овога књнжевннка отпочиње 1827. годнне, када Нпколић нздаде српскн календар Ружицу п песме под насловом Сербскш славуп. Од тада па до седамдесетих година наппсао је п пздао Николић много н разноврсних књига. Написао је Алгабуу (1839.) и Геометрију (1841.) за слушаоце фплозоФпје у ондашњем Лицеју. Друга му је врста рада о земљоделству и газдинству. Искусни земљоделац чина СреКко и његови совети срискнм сељацима (I и II св. 1844,) н Земљеделско газдинство у четпри књпге (1853. —1854.) Трећа врста његова рада је песнпштво где иде Сербски сдавуј и Буквица среће и блаженства (у првој песме у II прнповетке н то у 3 частице, у нрвој 6 приповедака у другој 6, п у трећој 5. II овај је посао у неколико ирештампаван 1851. у Србаднји. У свнх 17 нрипведака чисто и строго моралне еадржине даје савете у згодним прнчама својој околнни а иарочито омладини. Пуне су цнтата из ст. и н. завета. Четврта му је скупљање народних приповедака, о чем ће мало час бити речи. II најпосле нета му је врста рада писање драма. После Стерије он је један од оних наших драматичара, којп настављају Стеријом започети носао драматисање народних аесама. У овом раду Николић ннје међу незиатним сриским драматичарима, јер и ако његове драме не могу издржати критике са гледишга нравилнога нисања драма, оне су ннак и данас неке прнјатне за читање, а неке привлаче нажњу својим лепим местима. Његовн су, штампани, драмски радови: КраљевиК Марко и Араиин, позоришпа игра с песмама (1841.), Драгутин краљ Србски, жалосно иозорје (1844.), оба комада у нријатном народном десетериу, за тим Зидагее Скадра на Војани, жалосно нозорпште (1861.), п КраљевиК Маркв и Вуча ђенерал, позоришна игра (1861.), ова два ип-