Дело

Б Е Л Е Ш К Е 157 песме п једна белешка); у одељку гСрпске народне песмец имају две јуначке и три женске песме; под натписом „Сптне Белешкеи реч је о нар. именима месеца, о кошуљи ,Једноданци“, о Јемиту војводи, о плетиву. о „Идешу у краљаи (14 нар, несмица). На крају су: „Белешке о Фолклорним друштвима на страни/ ,Пркказии и „Гласник". — Караџић излази месечно у свескама од 1 до 1 и по таб., а стаје годишње 5 динара. Иедагошки Зборник. — Јован 3. Медурић, учптељ у Турији (у Бачкој), покренуо је од ове године лист с горњим натписом. Као што му име каже, бавпће се расправљањем пптања из педагогије, а намењен је родитељпма и учитељима. Изишла је прва свеска овога Зборнпка, у којој су чланци: др. Војислава Бакића Нородично васпитање и школско об[)азовање; Срете М. Аџића Јадниче (по Сипертову мотпву); Душана Стојшића Мане домаћег взепитања; непознатог преводиоца превод из ХауФеа Васпптање деце у дому родитељском; -с. О нези деце; др. М. II. Кужне клице у ваздуху. У Пделу има чланака од Љ. М. Протића, Павла Терзина, самог у[ еднпка и још некојих. — Зборник ће излазитп јануара, маја и септембра месеца у години. Цена му је годишња 3 ф. или 7 дииара. Иретплата и рукописи шаљу се уреднику у Турију (Васзка). Може се очекивати да ће који од наших педагога приказати мало ошппрније ову нову, по свему рекли бисмо, озбиљну нојаву на иољу наше пед лошке литературе. Нов социјалистички часопис. — Нема земље у којој је социјалистички покрет уједно и старији ц неорганизованији но што је у Француској. Нет-шест струја. скоро толико исто странака, деле Француски пролетаријат п спречавају јачи и већи рад. Главни узрок тпм иоделама лежи у историјским силама, у моментима историјским. Жорес је у једном чланку (Б’ 1Јп11е 8ос1аКз1;е) указао на те згоменте. Бланкистичка традпција је славан одјек револуционарних борбп француских. Иролетарија! , маса народиа у великим варошима, увек је играо знатну улогу у свима буржоаским револуцијама, и давао им *у извеснпм часовима мало и социјалистичке боје; ваља се сетити само и 1793. и 1830. и 1848. Отуда је остала мисао да јсдна активна мањина може убрзати догађаје и задобити револуционарну победу. Иосле пада Комуне 1871. млади људи су осетили иотребу научног ослонца, прецизног, солидног програма. Марксов социјализам био им је добро дошао, и Француски колективизам основа се. С друге стране, како је радничка класа била тако дуго заваравана политичким шарлатанима, она поче сву пажњу обраћати на синдикалну организацију, на груписања чисто радничка. Из тих тенденција створила се радничка социјалистичка револуционарна странка. Најзад, када је опортунизам и радикализам посрнуо, велики број искрених и одлучнпх републиканаца примпли су социјалистичка начела, и како нису хтели улазити ни у једну од завађених странака, остали су као Независни, радећи на приближавању и јединству осталих. Не само у органзацијама, изборима, политичкпм листовима, да сс истицала та супротност, него чак и у научним листовима. Чисти марксисти, колективисти, Гед, ЛаФарг, Девиљ, имали су Бе Белтеш’г 8осЈа1; Француски тако звани интегрални социјализам, Малонова школа, имала је Ба Нелчге 8ос]'аНч1е, око којег су се искупили проФесори Ренар, Жан Жорес, Руане (којп је од напада Фрчнцуске буржоаске штампе бранио српску владу када је узела железницу у своје руке), Фурниер, Вебер и други. Тако разједињен Француски социјализам стајао је пред изгледом државнога удара од стране ђенерала. и ппдземним ровењима клерикала и монархиста у Драјфусовој АФери. 11ред врло озбиљнпм догађајима и блиском опасношћу заборавило се на разлике у догмама. и сетило се на јединство циљева и задатака. Јединство се прво извршило међу социјалистичким посланицима у парламенту, а затнм и ван парлимента. Све радничке ст[>анке одредиле су по седам делегата којп су образовали један заједнички одбор. Рад на јединству је започет, сада иде врло повољно, п сви су изгледи да ћ- идући међународни социјалистички конгрес у Паризу дочекати једна радничка соцсјалпстичка странка у Француекој. Као израз тога новога покрета за јединство јавио се журнал Бе Моилттен! 8ос1а11б1е (главни уредник Нићег! Ба^агЈеИе). Уредници његови, махом млађи људи, изнели су у првом броју и свој програм: то је научни, модер ни социјализам, принциии Маркса и Енгелса. Али се часогшс неће искл^учиво бавити теоријским претресањима и доктрннарним излагањима ; он ће внше обраћати пажњу свакодневној Оорби, текућнм питањима, износиће међународни социјалистички покрет у свој његовој интензивности и обиму. До сада је изишло пет свезака са врло одабраном садржином. Бугарин П. Теодоров написао је тоиал, нешто и нетачан чланчић о нокојном Пелагићу, а }П*лорад Поиоиић леп чланак Економско стање у Србији, где су изнетп последњи статистички подаци о проиадању мале сонствености код нас. У оиште се може рећи, да лист броји добрих сарадника из свих земаља. Поред тога, у свакоме броју имају нарочите рубрпке за социјалну хронику, књижевну и уметничку критику и библиограФСки билетен, Лнст излази два иут месечно у свескама од 64 стране. Годишња му је нретплата 10 динара (Оеог&ез Ве1ћиб, Нћга1ге — еЈНеиг, 17 Кие Сијаз. — Рапз). За људе који проучавају модерни соција-