Дело

ДЕСЕТ ГОДИНА У МАВРИТАНИЈИ 163 У В 0 д Вергалија је град од дееетак хиљада душа, а налазн се у приморју жупе Даламарије, која је жупа по народности левкађанска, а по правл' јачега она је од сто година саставни део оне неприродне крпљачине, онога данашњега Вавилона. у коме влада право смјатенпје јазпков, у коме је десет народа и толпко вера, у коме се ти народи и те вере слажу као рогови у врећи, а којц се пначе зове: царевина Дикефалија. Ја сам дошао у свет на Вергалији, око половине овога столећа, као првенац трговца Стипете Цака. Васпптан сам оио у великом страху божјем, у великој љубавн према своме левкађанском роду, у великој мрзостн према Агарјанима, Хунцима, Дикефалцима и Бенедима. тим тлачитељима Левкафана. Занста, готово у исто време кад и мајчиним млеком, запојен сам био том љубављу и мржњом, и те две страсти снажиле су се упоредо са мојим жнвотом. Заиста, пре него што сам научио бројнти до стотине, научио сам, у главном, историју мога народа — знао сам да је Левкадпја некад била снлна држава, да су Левкафани од искони били јунаци, да су се дуго борнли против поменутих, бројем претежно јачих, не пријатеља, којн најпосле распарчаше Левкаднју и поработише Левкафане. Знао сам да од силне Левкадије остаде незавпсна слободна — мала, брдовита Мавританнја, предмет велике љубави и надања свију Левкафана; знао сам да се почетком овога столећа, на далеком истоку, један део старе Левкадпје оте од Агарјана и постаде знатна држава, дика и веће надање од Мавританнје; знао сам да још готово две трећтше Левкафана у Агарјанској, Хуначкој и Даламаријп очекују спасења од своје браће из Дубравије и Мавританије, п тврдо сам веровао, да ће се мој народ наново сједпнпти, пре него што станем на снагу... У томе духу васпптан је био сав левкафански нараштај мога доба, особито у Дикефалији; ннсам ја. дакле, био какав изузетак, као што бн се могло помислитн. Отац мој беше честит, али слабо прометљив трговац, те умревшп напрасно, остави нам оно што јест најлепше, алн не најкорисније, од чега се не може жпвети, — остави нам