Дело

ДЕСЕТ ГОДПНА У МАВРИТАНИЈИ 165 У томе илану давно очекиванн левкађанскн устанак у Агарјанској царевнни н силно одушевљење обузе цео раскомаданн левкађански народ. Днкефалнја, бојећн се својнх «71евкафана. стаде потпомагати устанике. (Бар ми смо онда тако тумачили њено поступање.) Устанак је трајао више од године, докле обе државе левкафанске, Дубравија и Мавританија, огласише рат Агарјанској. Дуго и крваво ратовање сврши се, у главном. тнм, што н Агарјанн и Левкафанн сусташе. а чила Дикефалија употреби прилику те присвоји две најлепше левкафанске покрајпне од Агарјанске. Префашње одушевљење п надање нас Левкафана заменн клонулост п разочарање. Рањеном свом срцу тражих лека у љубавн, и таман се озбиљно одлучих да се женим, кад наифе нова беда. Од једном градови п тврдпње по Акоби напунпше се војеком, дуж обала нанизаше се ратнн бродови, а пуче глас да цар опет хоће да укине повластице. Прекпде се трговина п саобраћај, завлада смртнп страх. особито по градовпма. Буна започе по даљим опћинама, па се рашири и око Ивоније. Прогласн се преки суд.' Тамнице се напунише Левкафана. Четворнца знатнијих ивонскнх графана од једном омркнуше под кључем. Поворило се да је целат већ кренуо из Видне пут Акобе. Орипсо се иреселп у Роток. окружни град акопски. а да бп се човек сахранно од напасти, закупн брод прекоморскога жпта, и стаде га продаватн на обали роточкој. Јефија остаде на своме месту. Свак се чудио што њега штеде царевн људи, а многи су мислили да га чувају да засладе. У опћннн само су се свршавалн „текућп послови“, и то у присуству жандара. Главни нам је посао био измећарење војннм властима, старање за набавку хране, коња и т. д. Свакога дана бивао сам нервознији. Пред вече, кад бих изишао из канцеларије, свратио бих часком код Атаке, па бих се затворио у своју собу н ходао по њој као зверка у кавезу. Једнога вечера изидем на трг. Беше у почетку јесени. Ходао сам горе — доле по тргу. Пред кафаном, на рубу