Дело

168 д е л о — То сам одмах помислио, рече Јефија. који је дотле виркао кроз врата на брзо извуче кожни новчаник, извади неколико дикефалскнх банкнота и тури ми их у руку, говорећи: ..Узмнте ! Ла ираво не знам јесте ли примили плату за окај месец... сад све једно, вратићете ми кад будете могли“. Онда убрзаше шапатом 1лто које, а сви у један мах: — Срећан пут! Идите одмах. још ноћас! Поздравите Орипса! Чувајте се! II готоко ме изгураше на улицу. Отидох ка Атаки. Стан јој беше у суседној улици, на другом боју једне старннске, готово на пола порушене куће. Једва се успентрах уз троје стрме, камене стубе. Пред вратнма њеног стана зачух Атакин смех, онај њен сребрнасти глас, којп ми је увек душу ведрио а који тада учини да ми се ноге сасвим покоснше, да мн се дах прекиде. Посрћући отворим врата и стровалим се на најближу столицу. Мати п кћи бејаху за вечером. Атаки испаде залогај из уста ; њено бело, опуначко лице у магнокењу потамни, позелени : њене црне, веселе очи ностадоше као стаклене; лепа румепа уста побледеше и малко се искрикише: она нагло устаде, алн одмах клону на столнцјч Све је то било у тренутку. Стара спопаде свећу и дојурп к мени, не прекидајући жкатање. ГБене вештичке очи брзо прелетеше са мога лица па моју десну руку, којом држах банкноте — најбољи доказ. колико сам бпо неприсебан. Најпосле прогута крупии залогај п мрдну главом на нокац п запита опо]>о: Шта је то ?... Шта ти је? Па ублажп глас н умилостиви сухо круто лице, тедодаде: Сннко мој, шта је за бога! ? Ја иснустих нокчанице н, нришак декојцн, падох на колена п заронпх главом у њено крило, те ночех јецати. Атака, ие говорећи иппгга. исправп ми главу п, обгрливши ми врат, стаде ме прнтнскнвати ске силније на своје г]»уди, као што бп урадила матп слуте1ш детету пекпдокиу опасност. Заиста '