Дело

О ТОМЕ КАКО САМ ЈА БИО ДЕКАДЕНТ. Ј ихонов. —Не, без шале, ја сам одпста увек био уверен, да принадам реду људц замашне вредностн. Прво , ја сам наметан, п ако ни по чем, а оно што впдим око себе чптава брда људсклх гдупости. Видим , како људи, које баш нпко не сматра као особпте будале, праве глупостп на сваком корану. Некп, по своме убеђењу, некп чнпе то што су сувише нервозни. Такав једап господпп, говорно ми је, како он увек паметно мпслп, а чим почпе говорити нли радити, одмах га обузме нервозност, и постане будала над будалама. А за мене је све једно — бно ти глуи због твога темпераменга п нерава, или бпо тн глун због оскуднце васпитања и образовања — све једно је, ти си глуп. Међутнм уман човек , ма како био нервозан, неће глупости говорпти ни чинитн. Носле тога док сам још на ђачкој клупп седео , опазио сам, да људима, пре свега, оскудева смелост. Менн су се смејали моји другови, кад су они бледн и нуни страха излазилп на испит, на чак и они, што су били пе може битн боље спремљенп и одличио свој предмет знали. Многи воле то објашњавати самољубљем... Чудновато самољубље ! Мени је бар моје самољубље вазда казивало, да се баш нп зашта иемам бојатп нн стренити нред господином, који важно седи на столици и себе иазива проФесором. Да, он може бити зна боље од мене рпмско право, али шта је с тим? Обућар зна боље од мене шити обућу, столар столарски лосао... II оиет зато ја не стрепим пред њима н моје самољубље неће нп за длаку пзгубнти, ако ја длето назовем клином а клпн — длетом. Рнмско је право — занат тога господина на столици и — то је све. А ако онп стрепе што ће можда проиасти на исииту, то пх тај страх