Дело

468 Д Е Л 0 тат сазрелих догађаја н уверења земље и кортеса, неодољива логнка политичког живота, но нре дело извршено под утицајем забуне, запрепашћеностп и безпзлазног стања, које је настало после абднкације Амадејеве. С истнм кортесом, којн је прогласно републику, републиканска управа дође у сукоб. Парламентарнн одбор, који је имао да контролнше Управу би растеран и миоге демократе побегоше у Француску (међу њима н Зорила). Новп нзборц дадоше огромну већнну републиканску — 360 њих, н незнатну мањнну монархнску — 30 њнх. Ни са оваквнм кортесом ннје било лако владатн. Већнна је бнла екстремна — хтела је и сувнше нагао прелаз, наглији но што је н сама републиканска Форма владавине бнла за Шпаннју. Кортес нрогласи Шнаннју за Федеративну републнку. Али сад је тек настала права анархнја. У Малаги, Кордовн, Севиљи, Валенсији, Картагени нтд.крајњи елементн дочепашесе власти, ништа не штедећи пред собом. Републпка је морала иовестн борбу протпву својнх крајњнх прпсталица, којп својом необузданошћу хоће да сруше заједничку творевину н помогну монархистима. Новн председннк републнке Салмерон служпо се монархистнчким генералима — Мартинец Кампосом, Павнјом, Велардом п другима. Под утицајем оваквнх прилика, борећи се за своје рођено дело, није чудо што је и републнканска странка у коргесу долазила к себн. Кортес је постајао све умереннјн, група Кастеларова нз мањнне претвори се у већину. Кастелар беше председннк кортеса. Овакав кортес нуђаше Салмерону одобрење одлучних мера да шго пре угушп устанак. Салмерону се чињаше то реакционарно н он одсгупн, — а месго његово заузе Кастелар. Али се Кастелар иримио под једном ногодбом : да му се да диктаторска власт. II Кортес му је даде одлуком од 9. септембра (по п.) 1873. С њпме је дошла до власти умерена републнканска странка. Кастелар је хтео централпстичку републику и владу умерених елемената. Кастелар беше од опнх ретких актера у политнчком животу: умереност њиховнх ногледа не потнче нз слабости њнхове, пз бојазнп, по пз уверења н пз срећне констигуције њихове душе. Такве прнроде спајају шго је огромна реткост — умереност погледа н енергију акције, одлучну несаломљиву вољу а мпрну стишану ду:ну, коју не тишти страх а не растржу дпвље страстн. Чпннло се да је нзбором Кастеларовнм снасена републпка. Али сс само чпнпло. -Јер Карлисти дигоше сада устанак, а Кановас дел Касгпло прпђе странци која је хтела Алфонза XII за краља. П ако је вођена одлучна борба протнву карлпста, ппак је устанак још непрестанце бно снажан — п далеко од угушења. Левпца незадовољна овпм п умереношћу Кастеларовом реши се да збацп Кастелара. 2. јануара 1^*1. овај ћудљпвп кортес који сада нанустп Кастелара п опет пришао беше Солмероиу, — одбн предлог о захвалностп Кастелару п овај положи свој чандат. Алн одмах сутра дан био је п крај републици. Генерал Иавпја растера оружаном снлом кортес. Серано бп проглашен за шеФа иривремене владе.