Дело

ш Д Е Л О алувијонп, бигар, живп песак н тресетншта. — Од архајских еруптпвних стена највише су распрострањени гранпт п серпентин: мијаснт, дитропт, диоркт и габро врло су ретки. Палеозојске ерупцнје да.ае су дијабаз н вер.аит у Карбону, кварц-порФир н порфирит у Дпјасу. Мезозојске ерупције ре.аативно су чешћо : између Дијаса н Тријаса — мелаФир, одмах пре млађе Јуре — дијабаз и заменнк му аугит-порфпр (Банат), у доњој Креди — аугпт-порФир, трахи-долерит п фонолптп (Барања). — Терцијарне су ерупције редом дале: трахите, адезпте, гринштајн-трахите и базалте ; риолпте су маџарски геолози укинулп, по мпшљењу реФерента без довољног оправдања. — Јасно се види, да је у Маџарској — геологија Алпа, чији бн се северпи нојас продужавао у Карпате, а јужни у маџарске Средње Горе. Најзад реФсренат скреће пажњу на говоре, које су Л• Ло чн н Ф. ШаФарик држали у Маџарском Геолошком Друштву 7. децембра 1898., но којима излазп, да Севернн Карпатп нису наборна брда него пласе, а исто тако и Бакоњп, Естергом п источни обод маџарске низпје : алпнјској системп принадао бп, дакле, само спољнп појас Карпата, од „карпатског пешчара", а унутарњи не.'* 4. II. С. Павловић реФерише о другом делу Буковскове расправе о левантинским Фосилима с острва Рода „У њој је писац описао 25 врста п варијетета пужева и шкољака, од којих су 16 врста н 4 варнјетета новн. На крају се налази укупан резултат псиитпвања и оппса левантинских слојева, из кога се види, да су Роду заступљене две групе л а к у с т а р с к н х слојева, градећи два одвојена басена ; трећу област чине карацејски слојевп (на нугу к манастиру Скијаду), н, најзад, врло велико пространство заузимају (у северном и јужном крају острва) ф л у в пјатилне творевине, иредстављене гомилама песка н шљунка. Наводећн Фауне из ових разних творевина, писац објашњава велпкп проценат нових облика, упоређује ове Фауне с левантинским Фаунама на Косу, Мегари н другим местима, и иоказује везе њихове с рецентним европским, азиским и другим врстама“. 5. 0. Гаврнлов ићева рсФерпше о Мицоиуловим онисима потреса, који су 1893. н 1894. год. страшно онустошилп Тебе н Локрнду у Грчкој (Ре1еппапи'8 МШеНип&еп, 1894., X). „Узрок су овим трусовима тектонски ироцесн, који одавно потресају Грчку. Ностоје две иезависне трусне областп : у Беотијп и у Евбеји. Епицентри поменутпх грусова леже па раседима, првог код Теба, другог на дну Ларамппске Мореузине. Локридски трус био јс много јачп, и осетио сс чак у Пталнјп, ВилхелмсхаФеиу, Бирмингему н Николајеву; правац удара бпо му јс ПСП, а тебан ског П—3, нли СИ—ЈЗ. За нукотипу од 20 км. дужине п 1. м. највеће шпрние код Аталантија иисац изиоснјаке разлогс да није тектонска, већ да је постала од прекинуте п срозане алувијалне масе. Уз овај онис налази се н карта номенутих трусних области". 0. Д. Л. А п т у л а приказао .је р у д а р с к у к а р т V К р а љ е в и н е С р б п ј е, која је-пзрађена у рударском одсљењу на основи службених