Дело

4^0 Д Е .1 О основици језнчнога једнпства, објаснп у псториском развоју цео ток духовнога живота ових више од невоље снађеннх него лп од среће помогнутпх земаља? Ире свега је деобом на двоје раскинуо тесну везу, коју је вековнма одржавао Дубровпик са земљама Балканскога Полуострва, а која је бнла не само трговачке већ п културно-духовне природе, и у псторпји се књижевности мора поменутн н карактерисатн већ радп оннх небројених ћнрилских повеља, које су пам спасле дубровачке архпве. Свакако су ппсане повеље нсто тако комад духовнога жпвота као и писанн законп, као п нсторнске бслешке, као п песмарнце н молптвеницп. Греба дакле особеносгп слободпога града Дубровника ценптп тиме што се њпхов шнрок хоризонат не спутава у тесне границе модерном тесногрудошћу. Ко се трудп да духовнн живот Дубровнпка од XII до ХУШ века престави једнострано као „хрватскп* плн „српскп“, грешп се о нсторпју овога мудрога, оштровпднога града, не познаје његов карактер н скида га са његове сјајне внсине. Загнм се поделом књпжевностн на двоје иначе чудноватн средишнп положај Боспе доводп у ногрешио место, она ирестаје бптп поирпште две културпе струје, византиске п рпмске, које су се ту вековпма разметале п побнјале, при чем је час једна, час друга одржала превагу. За карактеристпку Босне нпје довољно да се тако, као што је овде учињено, почне са богумилима, па да се затим одмах једним заИо шогДа1е пређе Францншканима: тнме нпје поцрнена сва садржина литерарно-историскнх тема које се односе на овај део српскохрватске целнне. А како се показује ова деоба на двоје у „иросвећеноме“ XIX веку ? Припомаже ли објашњењу литерарно-историских Факата, ма иод каквим се пменом ова иојавпла ? Зацело не. Чак ни данас у свакпм начпнима вођена распра пзмеђу »српски“ и „хрватски“ осгаје необјашњена по књнзн Шурмпповој. Да су то две тако нодвојене и уиоредне књижевности, како то излази по опису у овој књизи, откуда бн се онда могло толико внкати п свађати ? Још ми се чинп маркантнија истина, што се многе литерарне појаве модернога времена (од половнне пашега века) у опште могу разумети само са гледишта узајамнога утицаја који пзлази из ове заједнпце. То је паравно јсдна глава, о којој писац ове исторпје књнжевности, као н о многом чем другоме, ћутд као заливен. Можда сувремееостп и педостаје за то потребне мнрноће п пепристрасностн, да обради интање, какве је користи Загреб од Београда н Београд од Загреба добио у језику п књижевиости. Алн нека се данас у напзменичном нрецењивању одупире томе, једном ће се ово питање ииак морати поставитп н дати одговор на њ. Разуме се по себи да се о овој темнможејош много што шта рећп, ја се задовољавам краткпм наговештајима да својем болу, своме разочарању дам одушке. Мени је, када сам као сасвпм млад човек иисао ону скнцу за „ЈјћозћЈуепе**, п када сам издао првп део историје књижевности, лебдела нред очима сасвнм друга слпка, пнтн бих онда могао само и сањатп да ће на крају столећа идсје, које су нам онда биле свете, бити