Дело

50 Д Е Л 0 — Чини м п сс да си говорио о нсима ијто пацове даве — рече благо Нпт млађи, иа и сам пружи чашицу, да и он њој коју гукне. — Јест, јест о ратдерима! Збиља, Пнте, волнш ли спортове? Би ли волео да гледаш како нас давн пацове ? Ако само волиш да те одведем до Том Кордироа у Кестл Стрит, па ћеш тамо видети таквога... али шта ја ту млатим... — повика Цемс, на се отноче смејатн гласно својој сопственој будалаштинн. — Стало јс тебе за ратлере, којешта. Боље би било да .ја промислим о том : да ли ти знаш шта је пас, а шта патка ? — Не, узгред буди речено — наставп Пит све блажији и блажпји. — Говорио сн о крви и о личним преимућствима, које има појединац од својега нлемепитога иорекла. Ево нове боце. — Дакле о крви — рече Џемс гутајући румену течност. — Нпшта без крвн, господине мој, п код коња п код паса. и код људи. Ето, и по следњега семестра, нешто мало раније него што ћу љоснутн на истину, хоћу рећи пре него што ћу се разболсти, и отићи кућн, ха, ха, ха... Ја и Гингвуд нз Крајстчерча, Боб Рингвуд, снн лорда Сенкбара, одемо на чашу иива код „Бленхајмског звона", кад ето тн једног мрнара пз Бонбериа и пуди се на пар песница у чашу нупча. Ја нисам нп могао. Рука мн је била у завоју, нисам могао подићи нп чашу с нунчем, пре два дана сам пао био са неке бешгијс кобиле, кад сам изашао био у лов : мислио сам да сам и руку сломно. Еле, господипс мој, писам му могао ја ништа; али Боб ти скидс канут у оном тренутку, прпђе бонберском мрнару, и за тили часак ноложи га на земљу. Ух, Боже, каколн онај љосну ! Па шта је то што све то почини ? Крв, господине мој, крв. — Џемсе, ти ништа не пнјеш — рече ексдипломата. — Кад сам ја бно у ОксФорду, онда су се боце много брже сушиле, него што то данашња младеж чини. — Охо, молим, молим — речс Џемс, мету прст на нос а на својега рођака пстрештп два ока од вина зацаклела. — Не шали се мноме, голубе, за живу главу не. Тп хоћеш мепе за језик да извучеш, али нећеш моћп. 1п ушо уегКаз*, голубс мој. Мага, Вассћиз, Аро11о ујгогит, хе!! Да мн је да тејка пошљс неку боцу од оиих за старе. Знам, та то тск нешго вредн. — На, бољс ће бити да ти сам затражиш — настави овај нови Ма« кијавело; — или користи се што можеш више данашњнцом Кипс гто реИИе сигаз Сгаз Гпдеш ИегаШтш аеџиог,*** — п овај Бахов поклоник, декламујући као какав народнп посланик, силно натеже чашу и испи нз њс читав напрстак вина! * У вину је истина. '** Бриге данас потоп’те у вину, Сутра Кемо на мореку пучину ! Пр.