Дело

»54 Д Е .1 0 н дају на њих одговоре, да ли су за двадесет година окупације употреоили сва средства, да становништво задобију за се. Ко је толико иоштен, да искрено одговори, мора признати, да је окупација дошла, да поврати ред, и да цивилизира, а не да задобија становништво, испред чије су узнемирене и уз.буњене мисли н намере сами турски изасланици на берлинском конгресу унућивали Аустрију на обазривост. Али у томе баш и лежи једна од пресудних грешака, на којима је окунација подигла своје дело. Нико се не можр без своје слободне во.ње н без свог учешћа ни спасти, ни цивилизовати. Ако покушате да кога силом цивилизујете, добићете од њега само полутанаг који је карикатура ираве цивилизације. Грешке су биле у толико веће, што у Босни и Херцеговини није било нотребно да се полаже никакав нов основ за цпвилизацију, јер се могло зидати на старим основима, на којима се истина за читаве векове ништа ново није подигло, али ипак зато они нису били нп трошни, ни порушени, тако, да се са сигурношћу могло на њима зидати. Могло и требало је ! Последњих десет година овладало је не само у Аустрији већ и у целој западној Европн индустријско гледиште за ширење цивилизације. Пре тога владало је гледиште шеширџијско-кројачко. Кад је западна Европа ухватила у јужној Африци каквог дивљака, па је на његову наготу навукла фрак и цилиндер, радовала се како га је цивилизирала. Напредак индустрије проширио је ово гледиште, нрошнрио га је онако, као што куварица развлачи тесто. То проширивање значи слабљење. У колико је ироширење веће, у толико је тање и новршније. Ту већ нису иривилеговани апостоли европске цивилизације само шеширџије и кројачи , већ н многн други. Хтели би да играју улогу цивилизатора и обућари, и четкари, н сапунџије, п дугмеџије, иа и последњи но реду, нремда не последњи и по важности — произвођачи велоснпеда. Сваки од њих чини се, као да дело његових руку преставља целу евроиску цивилизацију, и као да је довол.но од њега само купити што, иа да варварин постане цивилизован. И за њега је сваки нсва.љао човек, ко се друкчије одева н обува, и ко не подмири своје цивилизоване нотребе из његове радње.