Дело

ДВАДЕСЕТОГОДНШЊА ОКУПАЦИЈА БОСНЕ II ХЕРЦЕГОВИНЕ 69 данас не заборавља. Недалеко пред манастиром поседали су слепци гуслари, и сви су, јер друкчије тога не може ни бити, опевали пад српског царства на Косову, Цара Лазара, Милоша Обилића, Вука Бранковића, девет Југовића. На један пут се згрнуше девет жандарма до зуба наоружаних, који убоге слепце одвукоше, да песмом својом не огорчавају народ. То је било за време бановања оног истог бана Ивана Мажуранића, који је такође безобзирно прогањао ћирилицу, и који се баш лепо п трајно прославио својом песмом „Омрт Смајил-аге Ченгића“ коју је спевао у духу ових гуслара, на које је пустио жандарме да их прогоне ! Иван Мажуранић, којп је сео на банску столицу у Загребу као бан помирења (погодбе Хрвата с Мађарима), имао је задаћу да помирење у духу погодбе хрватско-угарске уведе у живот не само у хрватским земљама, већ да на обалама Саве изнесе пример, из кога би се могло видети какав ће политичко-народни правац завладати у земљама преко Саве, кад Аустро-Угарска буде у ноложају да тамо води одлучну реч. Мажуранићев пример врло је поучан. Он ноказуЈе да борба нротив самосталности словенских народа, који су у СФери западне Европе, није случај но и није ироизвод личног ћеФа појединаца, већ је то задатак оног културног правца. који Аустрија са запада прима, па га све више на Исток пренаша. Кривити за потискивање те самосталностн само Аустрију, или рећи да је то само њено дело, не би било право. То што она чини, радила би на њеном месту п свака друга заиадно-европска држава. Но овде се не окривљује, само се констатује, да окупација сама но себи, већ зато што иостоји, не подржава самосталност врлина окупираног народа, и не помаже ни да се те врлине развијају ни да се очувају. Обратно да очувају, негују, развијају ту самосаалност, јесте једна од битних тачака словенских, једна од карактерних црта словенског духа, један од основних принципа свесних Словена. Ко поткопава и руши самосталност. не ради словенски, па ма колико био словенског порекла. То није било јасно за Словене пре 1878., иначе не би могли нп за тренут, ни у сну мислити, да ће се окуиацијом или управо анексијом заузе-