Дело

Д Е Л 0 /о успех, п V тому се огледало попуштање Патријаршије и готовост њена да се одзове српским захтевима. Овај исти Мелентије провео је око 42 годиие као рашко - прнзренскп митрополит, на једној од највећих епархија, која^ Патријаршпјп даје прнход не за одбацнвање, п увек је одбијао молбе да у богословеку школу на Халки пошље Србе калуђере, мадаје пмао право шиљатн пх по двојицу. Немогући на овај начпн прибавити својнм калуђерима више духовно образовање, Срби из тих страна потраже посредовање српске краљевске владе. Ова 1889 године успе, и Богословија на Халки прими три Србина на школовање. Њима ипак није било допуштено потпуно свршитн школу. Кад је 1892 године, краљевска влада потражнла пријам друге четворнце, ондашњи патријарх сведе број на два, а свети Синод реши: да изабрани питомци морају донетн нрепоруке од надлежннх митроиолнта. Они пз Србпје, ако их буде, морају, сувише , дати обвезу да ће по свршеном школоваљу служити само у Србији. Овим су била затворена врата Србима из турске Србнје , јер они наравно, да не би могли добити препоруку од свог надлежног архијереја, јер би се Патријаршија за то постарала. Од 46 митрополита колико нх је 1896 године имало у европским патријаршиским епархијама, једино призренски митрополнт Дионисије, те годнне и изабран није био Грк. Па док су н њега једног отели од Патрнјаршпје ваљало је покренути јадан народ, две царевпне, једну краљевпну и једну кнежеиину: толико је грчка непопустљнвост била упорна према захтевима једне чисто српске епархије.*) Патрнјаршија не само да није указивала помоћ коју је ('рпству и дужна н кадра бнла да укаже, него је, на против ншла руку под руку баш с онима протнву којих су Србн наступали под знамењем једннства ГГравославља. Упорност кругова у Фанару у тому погледу нзазвала је чак и пад два цатријарха. Оставке и Неофита УП1 п Антима VII главне своје разлоге црпе мање у немогућности да испуне’ обећања, ) Посланици Србијс, Црне Горе и Русије били су прину^ени да ;;прекину од ст.чрине обичлјне походе Васељенском Пагријарху на Вожић 1895 и иа нову 1896 годину.а Архимандрита ДучиК и* Рашко пргиренска Митроиолија, стр. 64. Београд 1896 године.