Дело

СРПСКИ НАРОД У СКОПСКО.Т ЕПАРХИЈП 81 И кад је овако у двема епархпјама, којих се и најсмелији грчки шовинизам једва усуђује машатн, како ли тек може битн у јужним епархијама које већ улазе у састав грчке Велике Мнсли? Велешкн је митрополит добијао прекора од Патријаршије што се заузима за српске школе у својој области. Друге, јужније епархије то су за њу 110Г1 ше Јап^еге. Казао сам како ми с данашњим ноложајем овде можемо бити за невоњу задовољни. Србијино п народно старање у неколнко су исиравили оно што је скорашња прошлост донела. Ну само не треба мислпти, да смо то постигли за то што смо се у раду наслањали на Патријаршнју, и ако би то као да тврде и спољашност и наша тежња на тому путу. Ми имамо наших школа овде, имамо једног Србина као ми* трополита, а другог као адмпнистратора Епархије, али је све то постигнуто отимањем од Турака, а у борби баш противу саме Патријаршије. Ни једна наша школа не дугује своје постање патријаршијским повластицама, и ако би ове требале да важе и за њих. Док су Диониспје и Фирмилијан отетп, ваљало је, поред рада Србнјиног, кренути читав један народ, неколико држава, изгнати из Призрена два патрпјаршнска митроиолита н једног архимандрита, п изазвати да из Скоиља, у коме је Патријаршија поступцима својим изазвала била догађаје зазорне по Православље, Турци протерују једног наметљивог н омрзнутог митрополита. Вал>а једном бити на чисто с фактом да је Патри јаршија изгубила свој васељенски карактер,1) и да је она ступила у пскључиву службу грчке народне групе. Ту мисао нзазивају чак н они наши писци, који проповедају наслон на Патријаршију, ради једннства Православља. ЈВихова аргументација иде у наточ њиховој мисли, н пзнесеним фактима кадра је само утврдити погибност у којој ће се српски народ једнако налазити идући тнм путем. Захваљујући нашем старању да нно је свештеницнма чинодејствовати у сриској школи у Охриду о св. Сави, а ђаке српске школе у Крушеву, опет по наредСи н.еговој. нптп су пустили у цркву на вечерње у оче св. Саве. нити су допустпли да тог дана Суде службе у цркви. „Владика. — казали су онамошњи свештеници — не признаје да овде пма Срба.и \) „Од 1830 Фанар се предзо Атини. чекајућп куд 1>е одонуд упутити сувремена просвећена демократија.* Костадпн стр. 5. Дело XXII 0