Дело

д I -: л о 96 о.кмЈгпа ма.1 на као п сама Марипа, т. ј. у халапш од памучио маторнје а еа еламнпм пнлппром. Утанчанп поклопп којпма јо.ј се јави иап П.тавнцкп п искрен осм«1х, крјпм му она одговорн па п>егов(‘ поклоне показаше да ме1) п.пма владају блиски одпосп, основанп на узајамннм осећајима. Мало доцндје госпођа дшке доглед на очп п стаде заг.тедатп Полањецкога, пе могући се досетптп ко јо то могао доћп с наном П.тавпцким. >' к.тупп нза По.тањецкоЈ^а једап се од суседа корпсти тпме што литурКнја још не беше почела, те дов^ппп започету прпчу о лову п на крају неколпко пута поновп: „Добро гоне мојп псн...“ После оба прекидоше тај разговор п стадоше тако Јмасно оговаратн Плавпцкога п г-ђу Јампшову да .је свака реч допирала По.тањ.ецк‘Ому до ушцју. (Наставићг <-е)