Дело

110Л НТИЧКЛ РЛВНОТЕжл 118 весних догађаја, оа моменте нсторнјске. Сада се савезп закл>учују не само за дуже време већ п за све могућне евентуалпости, тако да опп у напред указују правац спољње политике држава. ПГто је политпка савеза и споразума могла постати спстемом полптичким, дошло .је отуда што је она обухватила собом свестраннје интересе држава. Бпзмарково уверење, да супротност економскпх интереса не може да буде сметња за закључење савеза, пе одговара потпуно истини. Значај економских пнтереса свакпм дапом све већп бива п све внше стиче пресудног утнцаја и на спољашњу политику држава. II баш најновији покушајп немачке трговпнске полптике — повишење царина на агрпкултурне пропзводе — сведоче од колпког су утпцаја економски интереси, јер и Аустрпја н Пталпја, по изјавама штампе п меродавних полптнчких личности, мучно да ће ућп поиова у тројнп савез (коме нстиче рок маја месеца 1908 год.) пре него што обезбеде своје прпвредне пнтересе.1 Обухватајућп овако свестрано интересе држава, политика савеза, као нзраз принципа политичке равнотеже, уклања могућности чешћих физичких сукоба држава. Она постаје благодетна но мир и културу. Полптиком савеза одржава се политпчка равнотежа, одржава се мпр светскп. Она не да да се једна држава, нли једна група држава, осилп толико да учннн самосталнп опстанак осталпх иемогућнпм. На протпв, она распоређује полптпчке сиаге мање више равномерно, да баланспрају, да приближно равномерна подела с-ила одржава равнотежу сила, т. ј. мир.'1 2 Што су и потреси и ратовп ређи у XIX веку но у XVIII (а да пе помнњемо остала столећа) има се по највише 1 Нашој публпци познати писац, Лоазо, у иарпском часопису „Мтегуа* (.V 1. Магу, 1902), а у своме чланку „1е гаргосћетеп! 1гапсо-11аПеп" лепо .је изнео разлоге, којпма пријатељп тројнога савеза бране Пталију. На првом су месту економски интереси: средоземно море треба да је талијанско, јер га Пталија, као гигаитско какво предгорје, половп: за тпмје Немачка за Италпју НћНеИапс! и географски положај упућује једну на другу транзптом, п у оиште целокупном трговином и т. д. 2 „Се цп' оп арре11е ГесрдШћге еигорееп, с'еу1 ине ропбегаНоп тога1е е! нкПепеПе циц бев шопГз Оига1б а Г АНапНцие е! <1е Г Осеап ^1асла1 а 1а Ме»Шеггапее, ^агапНззе Нт! Меп цие ша1 1е геврес! <1еб 1гаћеб ехЈбНпИб, стсопбресНопз 1ет1опа1еб срГПз оп! сЛаћћеб е! < 1еб <1гоћб роПНциеб ци' Пб оп! бапсНопиеб: ип огс1ге <1е сћобеб 1е1 с^ие 1ои1еб 1ез ри1ббапсеб зе Неппеп! ппииеИетеп! еп гезрест е! срш Гипе (ГеПез ие ршзбе ппрозег <Гаи1оп1е бои ће^етоше оп ба <1опппаНоп аих аи!геб“. А. ОећШоиг, Нш1. <ћр1. <1<‘ ГЕигоре, Тоте I. РгсТасе. Дело књ. 23. б