Дело

150 Д Е Л <) ка. < »диос иаставе и васиитања, < > задатку наставе, Избор иаставног градива, Везивање наставннх иредмета конустрацпја, Обрада наставног градпва, Неносредно образовање воље, Васпнтање у ужем смислу н Васпнтна дпсцпплина. Прилошци хронологији живота Стевана Немање и Светога Саве. У 64. „Гласу Срнске Крал.евске Академпје" штамнана је н отуда посебице у књигу одштампана расправа иашега сарадника .'!>. Јовановнћа Прилошци хронологији живота Стевана Немање и Светога Саве, приказана на скупу Акаделије друштвених наука 12. јуна 1900. годипе. Овом одлнчном радњом расправл.ају се ова три важна питања пз наше прошлостп: Кадје Растко Немањић побегао у Свету Гору? Којеје годнпе рођен Светп Сава ? н Је ли Немања родио Светога (’аву у старости? 0 кнезу Павлу Раденовићу. — -Јован Радоњнћ прештампао је из Летописа Матпце Српске своју расправу 0 кнезу Иавлу Раденовићу, прнложак историји Босне крајем XIV и понетком XV века. Језиковна настава у служби општег образовања. У „Наставнику" за 1900. и 1901. год. штампана је под горњнм натпнсом расправа Јоспфа Перкмана, у преводу ироф. Момчила Пваннћа, п одатле је и одштамиаиа у засебну књигу. Има 69 стр. на 8-нп: стаје 1 дпнар плп 1 круна. Ко није Ђемо Брђанин. — Професор Андра Гаврпловић одштамнао је нз ,.Кола“ у посебну књнгу своју распраг.ицу По није Ћемо Брђанин. Оваје расправнца полемнчкога карактера, одговор на расправу проф. Јована Н. Томнћа Ко је Ђемо Брђанин. Благостање у Србији. — К. А. Јов. штампао је у књижпцп под гим именом своје иредавање, к-оје је држао у радпнчкој касини. То му је прва свеска „Књнга за народ". Ценаје овој књизп 0Л0 дин. Реч-две о теолошком оакултету на српском университету. — У „Косову, лпсту који пзлазп у Шапцу, штампао је неки Аргус Минор два чланка о теолошком факултету, а отуда нх прештампао у књпжнцу нод горњнм натписом. Писац указује на нотребу да се што пре установн у нас богословекн факултет, п иоред осталих разлога нарочито нстиче тај, што римокатолнчка нропаганда по свима крајевпма неослобођенога Српства неуморно ради, па ако се за времена не створи у нас богословскп факултет, у коме ће се спремати борци, да стану насуирот врло агресивној католнчкој иропаганди, после ће бити касно за овај факулгет, кад она свршн своје. Цена .је књижицп 020 дпн. Предлог буџета за 1902. Између Панте Манојловнћа, контролора мнн. финансија, п Светозара Мајор Марковића. нређ. чнновнпка тога мпнпстарства, води се у јавности већ од дужег времена прплично оштра иолемпка о закону о државном буџету и нашем буџетнрању у опште. У књнжпцп, којој је потпун натинс „Пред. 1ог буџета за 1902. и пред. гог закона о Орж. буџетуи, Манојловић одговара на ранцје критике Св. Мајор Марковића, штампане у Трговинском Гласнику, о нредлогу буџета за 1902. год. н о нројекту закопа о држ. буџету, који је ове године пзнет пред народно иредставинштво. II крптпке Мајор Марковића и овај одговор Манојловића нмају много, готово и сувише личнога, па опет онн пашн чптаоцп, којп су се до сада интересовалп овом њпховом полемиком, не треба да пропусте. а да не ирочита.ју ову књижпцу II. Манојловпћа.