Дело

Б Б Л Е ђународно право н нознату „Кеуио <1е (1гок 1п1-егпа110па11еи, којој је ппо дугогодншњп директор, а коју данас уређује у ис-томе правцу његов син и нама већ иознати ирофесор Е. Најс. Поред многобројннх чланака и рао права по листовима, ево његових најглавнијих дела: „Е)е ГешДе е1 с!и с!е\'е1орретеп1 <1е 1а бстепсе <1и с1гоћ: 111ГегпаНопаћ ВгихеИеб, 1875. — Ее <_1го1г ш№гпа(10па1 е! 1а циевНоп <1 ОпепЕ Пат1, 1876. — Еик1е8 8иг 1а циевНоп <ГОпеп1. 6аш.1, 1877. — Ее^ рптдрез р1п1оборћ1циеб <1и (1гоИ јтегпаиопаћ Оат1 1886. — Еббаг биг 1еб ге1аНопб (Ир1отаНциеб епгге Г А11ета&пе е! 1а Кибб1е. Оаш.1, 1889. — Еа ОопЈегепсе (1е ВегИп биг 1а 1еј2Дб1аиоп (1и иа\аП е! 1е бослаНбше <1апб 1е <1го1с т1егиаиопа1. Оаш1, 1890. Поред два напред иоменута списа о нстонноме шггању, која се тичу и нас Сроа, а у којима је, у оолику међународне кронике, пратио, оележио н непригтрасно оцењивао догађаје нз бурне 1876. п 1877. годпне. КоНп - Јаециетупб написао је још ово неколнко расирава, које су такође посвећене нстонноме нитању: Ееб еуеуенетеп{б (ГОпеп! Першб Јеупег 1877 јибци еп тагб 1878. Сашђ 1878. — Еа циебПоп (ГОпет еп 1885—1886. ВгихеИеб, 1886. — Еа Ого1б-гои^е НаИеппе еГ 1а циеге Ш К Е го< бегћо-1)и1цаге, у Вепие (1е (1гоИ ШегпаИопаХу 1887. — Еа роНицие гиббе е! 1е (1гоћ 1п1:егпаИопа1, у нанред номенутоме листу за 1887. г. — Свакоме ко се оавн пз\шавањем међународнога права, онће иознато, да ш научна вредност његових мало чае пооројанпх радова врло велпка и да ни један правппк, државник п пуолнцпста не може приступптн изучаван>у истоннога пнтања, а да не проунп н>егове у иетини неопходне кронике о истонним догађајима у Еврони. Али је његова највећа заслуга у оснпвању Инетитума за ме1јународно право, те раг ехсеИепсе хуманитарне установе, кош су створплп и око ње се кунили, поред Ролен - Жакмена, Ривијер, Блунчли, Манцинп, Лер и толикп чувени нравнпци нз Евроне и Америке, и око које се п данас скупвају најодлнннији иравнпцп и научници из целога света, II кад једнога дана, који ће извесно донекати генерацаје које за нама долазе, међународно тело, или гкуи свих културних држава, буде дошло до коднфпкованог међународног приватног права, то ће бпти на првоме месгу заслуга овога Института п његових племепптих основалаца. Мнр непелу Ролен - ‘Жакмена.