Дело

Н Е К Р 0 Л 0 Г 159 ушановпћ нпје ни после, кадгајеу велико аахватпла бнла политпка н практичан, организаторскп привредан рад, напустио перо, да овда онда којим прилогом обдари привредну књпжевност нашу, пишући о поједпним питањима привредним у Тежаку, Трговинском Тласнику и другим листовима. Осим чисто привредних питања покојни је Таушановпћ у дпевној штамии, пајвише без потпиеа, много ппсао п о политнчкнм питањнма, поглавито у лнстовима радикалнога правца п с ове н с оне страие Саве н Дунава. Покупити то све н у једиу целнну изнетн, готово је немогућно, према нашпм обпчајима у том погледу. Брпжљиво истражпвање свакојако би, међу тпм, могло по свој прилици доста учинитп п сакупити нпз чланака који би изнео прилично опсежну књигу. Већнх објављених књнжевних радова, осим већ поменутпх покојни Таушановић, колико нам је познато, нпје имао: превео је само још н у засебној књнзи објавпо Устав Швајцарске. Главнп рад покојнога Таушановића бпо је на прнвредном пољу, п то пницпјаторскп н организаторски. У том погледу ои ‘је мало такмаца имао. Српска прпвреда је у њему пзгубпла једнога од најбољих, најјачих н најсрећнијих представнпка. Покојнп Таушановић је бно п познат п пстакнут полптнчкн радник тако, да је он по тој страни свога јавнога рада готово највише и познат не само у земљп, него п ван отаџбине наше. Тај део његова јавна рада му је донео п највпше патња н нгвоља, које су га кроз цео његов буран живот пратиле н које су му, несумњнво, у знатној мерн и век укратнле. Вредно ,је забележптп као једиу карактерпстику нашега времена да су врло многи, ако не скоро свп, наши књижевни посленици п културни радници у псто време и — ирактпчкн политнчки радницн. Ристић, Ппроћанац, Гарашанпн, Новаковић. Гершић, Мијатовпћ, Светозар Марковић и т. д. Па су то не сам<> писцп пстори.је п полптичке литературе, него је тако п с ге<>лознма, фплолозима п песницима. II тако је н са старијом п са млађом генерацнјом. Фрпдрпх Енгелс, познати економ и сарадник Карла Маркса, вели на једном месту да .је то нарочпто општа појава свнх бурних периода псторпје, и да ту црту показују скоро све врсте књижевнога пословања. Тај факат је, у псто време, п доказ очпгледан, колико .је књижевност спојена са животом п како је бесмпслено њу од жнвота одвајатп. II онда кад се привидно чпни да те одвојеностп пма, у временима п