Дело

[ Д Е Л* 0 КЊИГА 23. Април, 1902. год. СВЕСКА 2. ИЗ ЗБИРКЕ „ГРОБОВГ Преда мном стоји хартија и перо, Сео сам да пишем песму миља, среће; II замишљен тако седео сам дуго, А мис’о- за мишљу губи се, пролеће. II подигох руку да се латим пера, Да отпочнем једном; ал’ задрхта рука, А са срца зборе некп тајнн гласи: „Јоште има робља, невоља п мука!“ II тек иа мах клонух; срце туга цепа; А уздах се тешки извп ми пз груди: Ах, још има робља — ал' то робље спава, 1Г векови хује, оно се не буди. Свет је овај слика узбурканог мора, У коме се даве љубав и поштење; А себичност с мржњом избацују вали, Која се на престо робовања пење. Радости је давно усахнуло врело; А срећи је завист поломила крило; А мнље је опет заслађено једом Ко зна кад је жиће, кад је срећно било!... 1895 На стаблу жпвота закржљале гране, А врт украшава горко, пелен-цвеће. Нема песме среће, радос-ти и мнља Минуло .је давно људеко премалеће!... ]'. Шабац. т К. Абрашевић. ! Дело књ. 23 11