Дело

180 Д Е Л О Владимир (Онет илахо). Шта ,је ово; .је ли ово доказ; је ли ово писмо твога мплосника, блуднице! Ти си дакле та, која си мени класе давала, п која си те класе зарађивала? Ово што сам од тебе .је дакле? Ту нема моје васлуге, ту Н(‘ма моје вараде! Јованка (Пође на коленнма и обгрли његова н.тачући). Владимир Не ДОТИЧИ ме се! (Гурне је те она надне главом на једну етолицу па тако и остане јецајући). Шта хоћеш, опроштај? Опроштај је ли? Хоћеш да будем великодушан? 0 несрећнице, а .је си лн тп бнла великодушна, је си ли бар толико била да ме не лажеш дволичношћу. Што ме нпси мрзела — о како би ми сад лакше било да си ме мрзела — пгго си ме лагала да ме волиш! Јованка — Јер сам те волела. Владимир Волела, волела?! Ти волела; зар у твојој прљавој души има места п за тако чист осећај као гато је љубав? Волела?!.. Јар тп је мало лажи, којом сн своју душу омрчила; за што скрнавиш њоме и уста?!.... (Очајно хода). II шта сад п где сад? Шта сад пад овим амбисом; где сад пред овом распутицом?! Како у свет са овом срамном мрљом на образу... ја нисам нико н ништа, ја сам бедник, ја сам подлац, коме .је жена стекла положај својом чашћу, својпм непоштењем... ја сам штићеннк једне блуднице! (Рикне, баци се на њу на ново те је шчепа оа косу п обори на земљу а за тпм стане за моменаг. одлјшн се. одлазп н закључа врата. спустп завесу на нрозору, отворп фпјоку п извади револвср). Јованка (Цикпе н скочп тс му обисне око руке у којој му јс рсволвср). Шта ћеш, шта си наумио? Владимир (( иустп малаксало руку у којој мује револвер и одговара више себи). Не знам, не знам ни сам...