Дело

194 Д К .1 0 Пталију подобном п досто.јном њене судбпне и угледа који .јој .је остали свет већ зајемчио.“ (1866, 15 децембра). „Сматрао сам потребним да за добро Пгалије која ми је поверила судбину, освежим Народно Представништво на бнст])пм изворима народних избора. Надам се да су вас они падахнули свешћу о озбиљним потребама Отаџбине п о неопходности да се ове подмире.... Народ .је с одушевљењем саслушао п разумео мој глас. Заједнпчкпм неуморним радом извојевали смо независност п одржалн слободе Народ захтева да његово Представништво и његова влада смишљено н одлучно приступају послу унутрашњег препорођаја: не цене лп п не воле ли народи слободе према добрима и благостању која им доносе? Потребно је да се покаже, да наше установе могу да задовоље најнлеменптнје тежње радљивости п народнога достојанства, п да су у исто време залога доброга поретка у државн и благостања у њеноме становнпштву, како у овоме не бп ослабила она вера у слободу, што је чинила част н давала снагу нашо.ј препорођајној иолптпцп“. (1867, 22 марта). „Васкрсли у име слободе, у слободи п реду треба да тражимо тајну наше снаге и измпрења интереса свих редова. Прогласилп смо одвајање државе од цркве, те примајућп потпуну независност духовне власти, треба да верујемо да ће Рим престоница Италији моћи и на даље остати мирно и поштовано седпште Првосвештениково.... Неће оскудевати нп у другим предлозима озбпљнога значаја, као што су онн о уређењу окружне и општпнске самоуправе....“ (1871, 27 новембра). „Заиста, никад овој свечаностн нисам приступао а да не бпх у срцу осетио учвршћавање вере у будућност Пталије и њених слободних установа на које смо се заклелп. Налазећн се у средини новпх народних представника, којп су пз близа могли проучавати жеље и потребе народа којпх ће бити верни тумачи, ја у мислима гледам повесницу нашега препорођаја те одајем пошту ранијим Народним Представништима, која су учврстила нталпјапеко уједињење. Алн у исто време осећам дужност да вам напоменем, да сам већ од двадесет година имао увек ирилике да помињем народним избраницима, да гледају те да државну брпгу учине што простијом и што јефтиннјом, а управне