Дело

ПРЕСТОНЕ БЕСЕДЕ У ИТАЛИЈП 197 је он ово свето дело довршио, мени се смешп нада да своје име спојим с економским и просветним иреображајем наше земље: да ову нашу милу Италију видим у благостању, просвећену п велику, каквом су је замишљали онн којн су се за њу паштили п живот свој жртвовали. Оданост п мудрост народа п његовога Представништва држе ме на томе путу. Сачувајмо дакле увек поверење у саме себе: ја осећам и верујем да ће заједничко прегалаштво и слога уравнати наше путе, те ће и наши трудовн бити кориснн у садашњости и благосиљанн у будућностп. (1892, 23 новембра). „....Озбиљне су задаће ко.је пред вама стоје; алн оне нису веће ни од ваше мудрости нп од вашега патрпотизма. Ваша ће заслуга бити што ћете довршитп тако добро упућено дело. Поверење у наше слободне установе крје нас .уједпњује, јемство ми је да ће од вашега саветовања у овом вечитом Риму, Отаџбпна иматн користи н добити нову снагу“. (1894, 3 децембра). „Отварајући седнице двадесетог законодавног тела ноздрављам с усрдннм поверењем обновљено представништво Италијанског Народа, п са задовољством подсећам да је већ пола столећа прохујало од значајнога дана, у који је мој великодушнп Дед дао своме народу слободне установе. Оне су уродиле независношћу отаџбине. Брижљиво чување и ноштовање уставнога реда срећа је Пталије и понос мога Дома“. (1897, 5 апрнла). „Рекао сам једнога дана, обзнањујући уз општу жалост смрт Великога Краља Мога Оца, да ћу Италнјанима доказати да слобода не мре. Моја је трајна брига да одржим ово свето обећање, те је с тога моја дужност да слободне државне установе штитим од свих опасности које би им могле запретити; на вама је да и народ у њима гледанајпоузданије оруђе свога благостања“. (1900,16 јуна). Судбина је хтела да ово буде последња нрестона беседа „доброга краља“, јер је после непуних шест недеља пао у Монци од зликовачке руке. IIIIII Имали смо прилике навести у досадањим редовима н по које место нз престоннх беседа, које се односи на уређење оп-