Дело

ПРЕСТОНЕ БЕСЕДЕ У ПТАЛИЈН 199 конима, које еу потребне ради обезбеђења наше будућностн и ради постизања онога степена снаге и силе, до кога ће нас Провиђење — ако Бог да — довести, на срећу 11талије“. (1848). „У нашој племеннтој борби ићп ће нам на руку љубав и уважење најпросвећенијих и најотменијих европских народа, нарочито оних којп су везани с нама заједничким осећајима народности н отаџбине. Мп смо и до сад радили на утврђењу ових братскпх веза; те и ако су последњи догађајп у Средњој Пталији донекле осујетили плодове напшх трудова, надајмо се да то неће моћи чинити у будућности. Савез владалаца и народа у Италији једна .је од најдражих жеља нашег срца, те ћемо се свима силама труднти, да се до њега што пре дође.... Немојте жалитп жртава које морамо поднети, јер ће оне бити кратка века, докле ће плод њихов остатп вечан. Нас ће с-пасти смелост удружена с мудрошћу“. (1849). „Јак народ зре у школн недаћа и искушења. Напори што пх чини да би изишао из тешкога положаја остављару му наук, да стварност разликује од уображења, уче га најређој и најплоднијој врлннн јавнога живота: издржљивости одн. постојанству. Позивам вас да је и вп покажете а сам ћу, вођен угледима евојпх предака, знати претходити вам први примером у њој. У природи је представничких влада, да буде разних мишљења п праваца; алп ппак нма ннтања тако животнпх, пма прилика у којнма је опасност за јавне интересе тако блиска и јака, да се спас може очекивати једнно ако се за тренут забораве страначке страсти п лнчне утакмпце. Такав је код нас данашњи тренутак: изгледа да су преговори с Аус-трпјом већ ирн крају; кад они буду довршенн, мојн ће пх министри саопштити Народном Представннштву, п оно ће онда решавати о оном њиховом делу, којн му је Уставом дат у надлежност. Ја вас* позивам господо, да при томе покажете ону практичну мудрост, коју нам намеће данашње стање Пталије п Европе... Нашн односн с осталпм државама су у опште пријатељски, или на путу да таквима постану. Дужност нам је захвалитп Француској и Инглеској на потпори коју нам указују ево.јим моћним гласом“. (1849). „Париски Конгрес је окончао рат, још тешње нас је здружио с Француском п Пнглеском п васпоставио је наше