Дело

Д Е Л 0 •2(12 „Отаџбпнаје најпоеле ослобођена од сваког туђинског господарења. Моја душа плпва у радостп, што ово могу објавптп представницпма двадесет и пет мплпјуна Пталијана. Народ је имао вере у мене, а ја сам веровао њему. Крунпшућп опште напоре овај велики догађај даје нову снагу делу уљуђпвања и чини поузданпјом европску равнотежу. — Вршећп обвеве, примљене нагодбом од 1864, влада Француска је већ повукла своју војску пз Рима. Са своје опет стране пталијанска ,је влада поштовала н поштоваће папску област, придржавајући се својих обавеза. Добар споразум с царем Француске, с којпм нас везују обзири захвалностп н пријатељства, умереност п обазривост Римљана, мудрост Првосвештеникова, верски осећај и здрав разум Италијанског Народа прппомоћи ће да се разлнкују п пзмнре верскп осећаји и народносне теичње, који се мешају н боре у Рпму.“ (1866). „Година што је на пзмаку запрепастпла је свет велпчином догађаја, што их никаква човечја памет нпје могла предвидети. Мп с-мо своје право на Рим увек отворено нзносили, те сам по последњим одлукама на које ме .је навела љубав према Отаџбинп одлучио да позовем народ на бпралшнта. С престонпцом Пталпје у Риму пспунпо сам евоје обећање п крунисао дело, које је мој роднтељ започео пре двадесет и три године. Краљевско и синовље срце моје испуњено је свечаном радошћу, што може поздравптн овде првп пут пскупљене представнике целе наше мпле Отаџбине п што може узвпкнутп: Пталија је уједињена слободна; од данас само од нас зависи да буде велика п срећна!... Мн смо ушли у Рпм на основу и у нме права народнога, у пме везе која спаја све Пталпјане у народносну заједнпцу; овде ћемо остати одржавајући свечано задату реч нама сампма, поштујући слободу цркве п потпуну независност папске столпце у верској службп п у односима с католпчкпм светом.“ (1870). „Овде где се наш Народ, после више столетне растуреностп, налазп првп пут сакупљен у величанству својих представника; овде где мн признајемо Отаџбину напшх мислн н жеља, свака стварчица нам говорп о велпчини; али нас у псто време све подсећа н на наше дужности, и радостп ових дана неће нас завести да нх заборавимо. Мн