Дело

ПРЕСТОНЕ БЕСЕДЕ У ПТАЛНЛП '205 сталност, уједињење, снагу да будете слободни п могућност да постанете велики. Нема внше нпкакве туђинске снле, која би било с поља било изнутра реметила потпуну слободу ваших одлука (1882). „Све моје жеље п сви напори мојн и моје владе упућени су данас одржању мнра, којн нам је неопходан за пзвођење свих рефорама н за постигнуће онога народног благостања, које је наша највнша жеља. У овој жељи и у овој потреби мира сложне су с нама потпуно п остале европске велике силе; па п тамо, ван Европе, где и падајући нталијански војннк убеђује непријатеља о пталијанскпм врлинама, и тамо где се крши наше праведно оружје, ми тежимо једино мпру што одговара нашем праву. Италнја међутпм нпје у свету једино чиннлац мира, већ и уљуђивања н правде. На овим основнма је она ностала, они образују њену снагу п њен позпв. Једнога свечанога дана нагласио је Внторио Емануеле да и ако је малп по простору Пијемонат .је велнки по мислима и тежњама које представља. Данашња Италија нема ннти може иматн нижих тежња од ових. Једпно остајући вернп основима, којнма Народ дугује за свој живот а моја Кућа за славу; једино остајући уједпњенп на путу слободе доприпећемо, да Италнји никад не оскудевају љубав и уважење осталих народа и даровн среће.“ (1887). „Увек ми је од свега срца мило кад вам могу нагласнти усрдност односа између нашега п осталих народа, пзмеђу моје п осталих влада. II по нашој вољи Европа се одмара у миру, те сад више нема сумње нн неповерења према нашпм намерама....“ (1895). „У комешањима што се обнављају у Отоманској Царевнни сиоразум велпких сила тежи да одржи мир у Европи, да предупреди крвопролнће међу разнородним и разноверним становништвом п да овоме зајемчн благодатп напретка и правде. Верна нашим савезима, задовољна усрдннм пријатељством свнх сила моја влада удружује своје трудове с трудовима европскога концерта, како то налажу дужности сурадње на одржању мира и бриге о нталијанским интерееима.“ (189Ц. У навођењу нз ових беседа мп смо се н овде ограничили на оно што је основно, што представља мисао водиљу владаоца