Дело

II У Ч II II А Јованка Молим нас лепо, о томе нећу ннше нп да говорнм — ја вам не могу ништа помоћи. Господин Мшгистар није толики мој пријатељ да мојој молбн не би могао одолетп. То можете казати и онпма крји еу вас упути.тн к мени. Марко •Ја не бих рад био да вас расрдпм. Јованка Ако ме будете и даље молили, вп ћете ме одпста нал.утити. Најбоље је дакле да поћете са уверењем. да вам .ја не могу ништа помоћи. Марко Да, .јер ја н нисам рад да вас наљутим. Молим вас да ме пввините; молим вас но хнљаду пута да ме извнпите. Нбогом. госпођо. (Полааећи). Молим да ме пзвините. <од.ч. \'11 Јованка, :>,а тим Катнца Јованка (Пошто је Марко отшпао). Како сам и за гренугак могла да се преварим, подајућп се осећајима. А жао ме гаје одиста, невољан је а наиван; хтела сам одпста пскрено да му помогнем алп о, како бп то било лакомислеио. Нећу Владнмнру ништа нп говорити о овоме; а, пнкако. никако. Катнна •Једно писмо, госпођо. Јованка Зар .је већ дош.та пошта? Катн ца Не, госпОђо, ово је ппсмо допео момак нз Мпнистарства. Онај што увек допосп пнсма. Јованка (Са живп.м пнтерееовањем, похита еама > еусрет на уаме ииемо). А! 1’ецпте момку да причека, да.... дајте му ово - (да.је.јој новац).