Дело

Д Е Л О •222 децембра, Доњн Дом је решанио о владином нредлогу да се <-ц|» Хајиј*и Хавелоку одредн доживотна пенсија од 10оо Фунтн етерлннга. Један је посланик хтео да се та пенсија носле нренесе п на његовог сииа. Председник .је одмах најапио да он не може доиустити днскуенју »> томе без иристанка владе.“ 1 Оволико Болије у свом делу о фннансијама. Псто то налазпмо и у познатом делу ПнДшптиге (1ев Ртапсев, које .је нзашло нод редакцијом Леона Сеја. Ту Р. ВоПеап у чланку ВиПјјчД рфпега! < 1е I' Е1а( овако пише о инпцијативи посланика у фннансијскнм п буцетскпм пптањпма у Енглеској: ,,Од годпне 1866. Доњп Дом је одузео себи сваку могућност увеличаватп кредпте, он је задржао само право сваком сво.м члану да предлаже смањење кредита, право које послаппци готово и не употребљавају. Дом се задовољава, кад налази да је корисно створити иову какву установу илп прошнрпти н развнти ону која већ ностојп, да то тјшкп од Круне једном адресом за нову годину, обећавајући да ће он одобритп за то потребан кредит а пптп предлаже нптп претреса суму кредитад Уочљиво је да нн један устав јевропски, на коитпненту, нцје усвојио п примпо ово важно правнло енглеске уставностп п парламентарности, као што је од иитереса забележитп п то. да се владе. по правплу. не протпве нп мало овој „прерогатпвп" парламента. Међу тим, ппак, кад се разгледају јевропске државе у том погледу опажа сеједна разлика: у државама пемачкпм ако п нпје цотпуно усвојен енглески поступак у фиианспјским питањпма има нечега што је налик на њ: право је пннцпјативе ту ииак у неколико ограничено, а у Впртембершкој постоји п закоп да Народно Представништво не може гласатп ннједан нздатак илп зајам, којн нцје влада предложила. V осталим јевропскпм државама и влада и носланицн подједнако имају п подједнако употребл.авају право шпгцијатпве у буџетским п финансијскпм питањпма. Да то за државне фпнанснје ннје добро п да услед тога п дефицпти лакше постају и буџетп нагло расту показује сама парламентарна пракса п преглед јевропскпх буџета: докле се нпр. енглескп буџети п<» правилу завршују са суфицитом, дотле францускп опет по правилу показују дефиците — све због накнадппх п ванреднпх кре1 Впди ТгаШ- (1е 1а >си‘П(т (1о Кјпапсг. раг Р. И. ИсаиНсц. стр. 112.