Дело

у прекндггма свога постојања н наппш полнтпчкпм променама п траавицама ааборавила је своју првобитну улогу п сврје суштаствено право: да брани грађане од пових пореза п новнх пздатака, па се почела готово надметатн с владом у тражењу новнх кредита. Влада није такође узела озбпл.но ону уставну одредбу, на је попуштала н пуштала да се протпвно њој радњ Међу тпм требало је да се она опом одредбом кој»пстп, падајој својпм настојаваљем и утпцајем не само обезбедп тачио п строго вршеп.е, ио и да принцип у и.рј пзречен прошпри и развпје. I! да ппсу наше државне финанспјске нрнлпке овако тешке требало бн настојавати п старати се, да се поменута одредба уставна тачно п строго прпмен.ује, и још дал.е развнја. У напшм, нак, овако тешкпм фпнанспјскнм прпликама, кад нам се буџет салдира годпнама с дефицитом од иеколпко мплпјуна, п кад се морами свпм силама и средствима старатп да државни буџет доведемо у равнотежу, потреба је неодољнва да се уставом постављенп нринцип учлану 91. Устава проширп и дал.е развпје. Један важан корак је за то, у осталом, већ учпњен. Нарпдиа је Скупштина, поред свега свог противног рада у овом првом сазпву. прпмила одредбу законекуу новом закону о државном буџету, којн је н Сеиат усвојно, да Народна Скупштина нема иницијатнве нп за какве и ни за колпке нздатке. Алп ма да је овај корак већ учињен и ма да .је он важан, он ипак није довол.ан. Потребно .је да и у закон о иословном реду буду унесене нарочите одредбе, по којима ниједаи предлог, којим би се тражио посредно илн непосредно какав пздатак нз државне касе пли којп би доноеио собом нове порезе илн прирезе илп повећање државних расхода, не може бпти нзнесен на иретрес, ако претходно није и у колпко нпје влада на то пристала. Исто тако вал.а пзречно и код одредаба о молбама п жалбама казати, да ее ниједна молба нлн жалба којом бн се п у колпко бп се новећавали државни пздаци не може узпматп у претрес и решавање, ако претходно нпје од владе потпомогнута илп од владе упућена с предлогом да се прпми п усво.ји. Кад се Народна Скупштина нма да одвпкава од једне рђаве п штетне навпке, онда .је ваља оградитп бедемпма са сваке стране и чуватн је од нових погрешака у том погледу што .јасннјпм одредбама баш у оном закону којп одређује њено пословање и с којим она има најчешће посла. Да бог ме да је потребно да и влада ради н утиче сталпо у пстом правцу до-