Дело

II У Ч II II А 1 о Али, знате шта, К*атице, ндите господиновом брату, нднте п реците му иека дође са госпођом овамо. Пма једну ирпјатну вест да чује, тако му реците. Али одмах, одмах. (За сс). Ох, тако желим да што п|>е поделим с ким радост! Катиии У (0дла:ш). X Јованка (са.ма) Јованка Он п не зна, Владпмир ншпта н пе ;зна о томе. Нисам му нпшта ранпје говорнла а н Мгшистар му пи.је шпнта говорио. 0, како ће се обрадовати; мораће се нскрено обрадовати јер је ово збиља врло ве.дики скок. Опо до сад биле су само класе, секретарс-ке класе алп ово... ово је скок нз секретара у наче.чнике. II то тако брзо; пре шест годииа био је.још иисар а Министар био .је тада иачелиик н од тада, од како нам је оп постао пријатељ Владимнр је почео тако брзо, тако нагло да аванзује па још, кад .је он постао Министар... за две године ево је постао и начелник. Зар то није много? Али ко зна да ли би све то било да ја нисам толико желила да га што пре видим на високоме положају — да ја нисам узела његову судбину у моје руке. 0, како .је оп у почетку тешко напредовао... XI Катица, Јованка. Катииа » < Журно доГјо). Ево их иду господпнов брат и госпођа. Срела сам пх успут, они су и самп пошлп овамо. Па оин већ знају, госпођо, њи.ча .је неко већ казао да .је господпн унапређен. Јованка Тако? Ко им је то могао казати? Кат ица Не знам, госпођо, али знају па су иошлп да вам честитају. Молпм вас допустите п мени да вам честптам. (Љубп.јој руку). Јованка Хвала, Катпце.