Дело

II У Ч II II А 1 7 Јован Ех, пе радујем, како ее не бп радовао; еамо, знаш ја сам од оних чнновника којп су по метирн пет године у класи па не умем чпсто да се нзмирим с тпм, како то данас иде. Јованка Да, алп Владнмир је раннје био мноп> пзостао, његови су га другови били престшмп. Марија А тврја породида, Јованка, по волела би чути пгга они сад кажу? Јован Ех, волела би чути, не знам само за што? Мараја Како за што? Вар не памтиш како су сви билп противни томе да Јованка лође за Владпмира. Увек су јо.ј говорнлн да се њој на њему допала само лепота, Јованка Да, да су ми се допалп само његова брада, очп, коса. Марија Нризнавалп су да .је добар и честит човек, да .је еавестан н поштен, али су пакосно прћплн уста н говорили: ,,'Га Владимир је добар човек, он .је честит човек али — неће правнтп карнјеру!“ Јованка То су исто тврдиле увек и моје нријатељице, крје су се збиља разудале за људе од каријере пза крјих је Владимир толико пзостао. Јован Алп пх је сад јуначкп стпгао п престигао. Јованка А, истина, заборавих да вас ппгам: Од куд сте вп сазналп за новост? Ја сам послала Катнцу да вам одмах јави али се она вратп.та с пола пута, срела вас је, вели ви већ знате. Марија Е, можемо и ми нешто да сазнамо пре тебе. Дело књ. I. 2