Дело

Д Е Л <> ;? 12 живота нашега иарода у Босни п Херцегошиш: да буде што иотиунпја архпва рада, мислп, жоља п тежња, као п невоља пашега народа у овпм двема нашим зем/вама: „Босанско-херцеговачки Зборпнк*4 биће и амапет будућим поколењнма, игто им га остављају садашњп народни прваци и трудбеници за народну ствар, како би се овај рад па народном добру иродужио у непрекпдној трајности и у нотоњем времену. „Босанско-херцеговачки Зборник" ће уједно својнм излажењем даватп и јаван рачун о садашњем животууБосни п Херцеговини, те ће тако и шпрока јавност н псторпја битп у могућностн да изреку непристрасни суд о свнма и свачему, што се у овим земљама дешава, те ће се по заслузп похвалитп и осудпти што треба, охрабрити п нодстрекаватп што једобро, а утпцатп да се наиустп што би се показало ногрешно. У опште, тежња је уредништва, да овим зборником износи истину 0 Боспп п Херцеговини, и да на тај начин помогне и допрнпесе томе, да се у овим двема српским земљама већ једном зацаре слобода иједнакост, нравда н правица, за чим наш народ тамо толико жуди н непрестано вапије. До сада су изншле трн књнге „Босанско-херцеговачког Зборнпкаи. 0 њпма говоримо у засебним белешкама. Три царска меморандума. — У ирвој књнзи „Босанско-херцеговачког Зборника“ штамиана су Трн царска мем орап дума о српско-пр авос лавним ириликама и уређењу вјерс к о - п р о с в е т н е с а м о у п р а в е у Босни и Херцеговинн. Ове су меморандуме спремали н иодносили аустријском цару застуннпцн српсконравославног свешгенства и народа у Боспи п Херцеговини. Кад су бплн иревршплн сваку меру зулумп п нецравде окунационе земаљске владе у иросветном жпвоту нашега народа у Боснп н Херцеговшш и кад не номогоше свп иокушаји поједшшх црквеношколских оиштина у одбранн угрожених светиња верепимена, отиочео је, крајем 1896. године, нрвим меморандумом заједнички покрег и рад за одбрану српско православне цркве н школе, српског пмена и језпка. и после је овај покрег све више јачао н развијао се, те је 19. марта 1897. год. био спремљен н други меморандум цару, а 17. маја 1901. изасланицп српске иравославне цркве исрпскога народа у Босни и Херцеговинп предадоше цару п трећп меморандум. У свима овим меморандумпма изнето ,је стање нашега народа у овим двема нашим земљама и многе од иеправда које там. земаљска влада чпнп нарочито ономе делу нашега парода у тнм земљама, којн је православне вере. У овој је књизи штампана п представка народних ирвака од децембра 1894. год., против једностраног установљења четврте мптрополпје п впшег духовног суда у Боснн н Херцеговпнп. пошто су ове установе створене без учешћа свештенства и народа православне вере. На крају је „Додатаки, и ту су главипји списп и наредбе, који се тичу босанско-херцеговачког ннтања. Тако. ту је на нрвоме месту 25. члан Берлпнскога Уговора, заједно с примедбом о тумачењу овога члана: прнмодба је прештампана нз књнге др. Ханса Шнелера „Државно-иравнп иоложај Босне н Херцеговинеи, у нреводу др. М. Веснића. Затим је штампана нрокламација од 13. јула 1878., која је иретходпла уласку аустријске војске уБосну п Херцеговнну. Прокламацнја је штамнана ио једноме до сада еачуваноме оригпналу, јер је земаљека влада, ио окупацијп, марљиво ирпбирала п унпштавала ову прокламацију.