Дело

Д Е Л О 822 НОВИНАРСТВО Аетопис Матице Српске. — ЛетошкМатнце Сриско н у овој 1002. годшш ивлавпће свака два меееца, као што је већ почео овако чешће пзлаантп, нешто „нрепорођеи", ,још од јануара нрошле године. За ову годпну довршена је већ п друга свеска, 212. но реду од почетка нзлажења овога лиета. У овој еу свесцп нрилозп: „Ђурађ Вуковнћ, деснот срнски, и Ђорђе Кастрпот - Скендер бег, вођ арбанашки, 1444.", од Иларпона Руварца; „ЧпчаГаврилова трагодпја“, прпповетка Јанка Беселиновића: „0 кнезу Павлу Раденовнћу, приложак нсторпјн Босне крајем XIV п иоч. XV века". од Јована Радонпћа: „Цнганп“, песма А. Н. Пушкина, превод (устиховпма) Јоваиа Дучнћа; „ФридрихНиче“, жнвот и фндософнјн. од др. Браннслава Петронпјевпћа. Под натписом ,,Оцеие“ Марко Цар оцењује „Пјесме" Јована Дучића, а Јован Радонпћ дело Никодима Милаша „Православна Далмација“. П.ма у овој евесци н дееет страпа књижевнпх бележака. УМЕТНОСТ Милка Гргурова. Јошпмамо да забедешимо у хронологију овога месеца и ту повост. да се Мплка Гргурова, сталпа п омп.вена чланица Кра.т>. Сриског Народног Позоришта. повукла са бпне п отишла у иензију. Уметппца је, обдарена одликовањем. прпвукла н ноеледњи пуг нажњу оне нублнке, чије ,ј(* аплаузе пајвпше односи.та у раније доба свога глумовања, сишла с уметничке позорнице с толпко мп.ва у грудима. какво осећају само они л.удп, којн су целог века стрјалп на вндном месту, на коме се могло јасно впдетп савссно држање н г.тумовање с пуно талента н добре во.ве. Српска уметница у Загребу. Г-ђица Вела Нигрииова члаппца Краљ. Срп. Нар. Позоришта гостовата је почетком овога месеца у четирп роле па загребачкој позорнпцн. Као п прошле годпне, госпођица .је уснела п овом приликОм и стекла признање н публпке и крптике. Марија Горљенко - Дољина. — зпамеинта руска певачпца, солнскпња Н>. И. В. Цара Николе II, концертовала је 30. марта ов(‘ год. у Кра.в. Срп. Нар. Позоришту с велшсим уепехом. Развитак пољске драме. — Недавно је држао иредавање у краковској Акаде.мпјп др. Стапислав Внндакјевић о развитку нољске драме. По његовпм исиитпвањпма драма се први пут јавља у Пољака у XIV столећу, алп ее кроз це.то XV етолеће сноро развијала, п тек у XVI п XVII етолећу оиа добпва јачега полета. Драме пз времена пре XVII столећа слабо су очувапе: сачуване су еамо две у целпип, а од другнх су сачуваип само одломцп, плп ее за њпх зна тек по пмену. Алп и по томе што је од њнх оетало, впдн се да су бп.те религпјскога карактера. као п мпстернје наших дубровачкпх песнпка из тога времеиа. ОдХ\’П столећа јављају се н т. зв. ннтермедпј е : — го су кратке иозорпшне пгре које су пјшка.зпване пзмеђу чпнова већпх мистерпја. Пнтермедије су би.тс врло омпл.ене у Пољака. п доста п\ ,је сачувано. Карневал. Нозиатн натп сликар г. Влахо Буковац довршпо је сво.ју велнку с.тпку „Карневал" п покшонио је друштву „Еппдауру" у Цавтату. Глика је врло велпкпх размера и па њој .је око седамдесет особа. ПРОСВЕТА Школска Матица Чешка. Да бп се сачувалп од понемчавања. Чесп су основалп школску матнцу. којаоспива ипздржава чешке школе у крајевима у ко-