Дело

ДВА ГРОБД Данас Фати прво јутро, срећној друзи најмнлије: Она крадом власи чупа, Своје лепо лице грди, у беле се груди бцје. Бабо јој је правоверни као што му прадед био. Млади војно „алафранга“: За пупољак јутрос тасту није руку пољубио. Поздравно тужног зета правовернн, увређенп: „Када нађеш с кљуном лава, „Са лавовском гривом орла — тад се врати својој жени.“ Два су гроба сасвим нова крај текије Мевлев-Хане, Један од њих још је празан... Поручнла пред смрт Фата да крај војна њу сахране... Јелена.