Дело

Д Е Л 0 Јованка (Улдишу1ш). Ах, докторе, кад би до мене етајало. Доктор ')на.м, днам да је то била воља пскључпво Владимирова (доиптава шк мо). Но, па шта ви пз овога писма видите тако •страшно? Јованка Како забога? Доктор Нека учнтељнца из пансионата, јавља даје Олгнца у среду на ноћ нмала јаку ватру, да је за тпм ватра мннула, да .је п сутра дан остала сумо]ша п невесела.... (Враћа јој пнс-мо). Јованка Ето, вид]1те. Доктор Ј1 ви сте од тога направили да Олгица има грозннцу која траје два дана. Јоваика Алп забога, докторе, кад нисам крај н»е. Доктор То је истина. Опасност нам је већа кад смо далеко од њо. Јованка Па шта да радимо; шта ми саветујете? Доктор Шта?... Она ли Владимнр што о овоме? Јованка Не, то је учитељнца из пансионата која се са мном донпсује. Будите мп за ту малу тајну повереник, докторе. Мој муж је мени забранно да пишем детету а и управптељку је замолпо да не пише мени. Кад би ја писала управитељицн, писмо бн било враћено, ,јер она ирпма ппсма само под извесним знаком. То је мој муж учпнпо из разлога, што би ја можда мојим пнсмима растужила дете, те би се ужелело куће. —