Дело

П У Ч II Н А 363 Станковић Говори се, то ћу вам најискреније рећи, — свуд се напољу говори, да вн н госпођа врло рђаво живнте у кући н, колико год ја тврдим да то нпје истина, не могу да успем да сузбијем те гласове. Владимир Да, прпјатељу, н нећете успети; истину је тешко победитп. Станковић (Запрепашћен). Пстнну? Владимир Да, истину — на жалост, — истину која се, поред све моје пажње, није могла сакритп од с-вета н једино жалим, што се она на пољу тако рђаво тумачи. Ја нећу најзад од вас, господпне Станковићу, да кријем ствар, тнм нре што сте ме ви вашнм заузимањем за моју жену обвезали п што сам рад да вас уверпм, како сте бнлн у пуном праву, кад сте се пред тим госпама заузимали за моју жену. Ја и моја жена, у последње време одиста не живимо онако како смо раније; постоји између нас неки неспоразум, извесна затегнутост па — ако хоћете — н рђав жнвот. Станковић Да, то се свуд говори. Владимир Али, господине, да лп се на пољу зна и разлог томе? Станковић Тумачп се. Владимир — Знам већ како — у толико пре сам ја дужан, својнм иризнањем да дам сатисфакцију мојој жени, за грех који сам према њој учинио. Станковић (Изненађен). Ви учиннлн грех према њој? Како молим вас. а ја сам 2Т *