Дело

П У Ч II Н А Г-ђа Живковићка Да, престанпмо, тп су разговорп непријатни, али вас ппак молимо, ово неколико речи примите као прнјатељске речп. Кад би вп знали како вас је свет радо оговарао у последње време, вама би јасно било што смо ми тако радо примили вест г. Станковићеву. Јованка (Која нокааује пзразом лица. како јој је неирпјатан цео разговор). Кад би имала да се одржи прва седннца тога одбора? Г-ђа Николићка Мп ћемо вам то јавнтп, чим све госпође које су изабране даду свој иристанак, сазваће се седннца. Г-ђа Живковићка (Устајући). Е сад, драга моја, допустићете нам да ндемо. Јованка Алп. Г-ђа Жгтковићка Не, не, морамо забога толико поеета да учпннмо, да ће нам једва стићн данашњи дан. Збогом госпођо. (Рукује ее). Јованка Жао ми је што нисте мало осталп. Г-ђа Нико, I ићка Но, од сад ћемо се већ чешће виђати. Збогом госпођо! Јованка (Пспраћа их до врата). 360Г0М. Хвала. XII Јованка, за гим Јован п Марнја. Јованка (Сама, уморна седне на дпван). 0, Боже, Боже мој; ово се внше не може издржатп овај положај, овај безпзлазни положај. II, као да се цео свет и све нрилике завериле, да мн тај положај отежавају. Или бар да стнгне што пре одговор о Олгици, је-