Дело

Д Е Л 0 878 с руске стране н Хамид-ефендије с турске. Ток ових преговора детаљно је изложен у делу Петрова „Војна Русије с Турском 1806—1812“ том III, стр. 319—335. Победа Кутузова под Рушчуком 2 октобра јако је покренуло дело напред. Отпочетп конгрес у Ђурђеву пренесен је за тим у Букурешт. У почетку маја 1812 годпне иотписани су бнли условп мира, којп су, како велп Петров, „мало одговарали интересима Руспје, али, при ондашњим приликама, бољихнијесе могло добити одПорте“ (Петров. III. 385). Услед овога негодовања Петроградскога кабинета на тековпне Букурешкога Мира, у доцшгје време с-тарало се да се пзвојују нове, које би измениле оне услове што их прими Кутузов. Питања о границама Русије и Турске у Азији и о положају Србије остала су и даље нарочита брига руске дипломације. Изнесена преппека Пталнскога јасно обележава ову фазу руске псточне политике после закљученога мира с Турцима. У њој је нарочита пажња свраћена на српско питање, другим речима на питање о независности словенских племена. Око њега се крећу главни напорн наше дипломације. Од тога доба ово питање чини један од основннх елемената руске политике на Пстоку, п до данас ми нисмо престали гледати на њега исто онако, како смо га гледали у почетку XIX века. Крајње решење његово чпнп жнвотнп задатак Русије на Истоку. Захваљујућн томе, ова документа, што се износе, ма колико да је кратак период времена, на који се односе п ма колико да су од нас далекн тп догађајп, опет ми не можемо остатн равнодушнп, јер су они један лист у историји оне вековне борбе Русије с Турцима, које смо ми навпкли зватп звучним именом: Нсточно Пптање. Псторпја овога питања до данас није научно разрађена с руске тачке гледишта.1 Међу тим потреба такве разраде давно се осећа. Западна наука пошла је у сусрет овој потреби, а у нашој нсториској литератури исторпја Источнога Иитања јесте један од многпх недостатака, који, кад би се попунио, био бн рад не само захвалан у научном смислу, већ насушна потреба и у практичном, државном погледу,1 2 јер нп у каквом другом питању 1 А ми би рекли нп са српске тачке гледншта. У иоследње време чује се да наш опуномоћени мпнпстар на Петроградском двору. г. Ст. Новаковпћ ради опширну расправу о Букурешком Уговору и његовом значају за Србију. 2 А од колнке би потребе било нама у Србпји .једно такво дело израђено са српског гледпшта. а нарочнто нашој дппломацпји, која ту прошлост мало познаје.