Дело

884 Д Е Л О бн зацвнлео, а мислим да бн се и француски на то сагласио. Алп је врло гштребно гарнизоне саставпти од самих Срба, а ове уредптп у регуларне батаљоне, а офнцире дао би им руски двор, међу којпма би било артиљериских н енжењерскпх, којп би узели отпуст нз руске војске, па би, ко бајаги, по својој вољн ступили у српску службу. Свп градовп у Србији требали би да буду у српским рукама са српскнм гарнизонима, ну можда ће бити потребно да их Руспја снабде градском артиљеријом. прахом, ђуладма п бомбама. О зацомима. Овде се сад суди но обпчајима, а најбоље бп било да се заведу руски закони, а да се изберу онн, којп су пм потребни. Ндном. кнеза Прозоровског : Слажем се с овим. Дамац Отомансцој Порти. Свакако би требало гледати да данак не буде већи од сто хпљада гроша, а то је сума, коју Порта до данас није имала, ако се одбнје оно, што је трошнла на одржавање градова п осталога. Реч „данак“ учиниће се тешка свнма Србима, Кад Црнн Ђорђе први пут чује о томе, не размншљајућн, може учпнпти многа зла; с тога бн бпло врло потребно да он у том елучају буде код Ваше Светлости, која бп му изволела објасннтп да се такав данак не тражи за Србе, већ за Бугаре п Бошњаке, који су се преселили у Србију н којн би се не користећи се високом заштптом, морали вратнти Порти, а Русија хоће да учпнп Србима п ту милост да им остави поменуте пресељенике. Србија пак са своје стране треба да плати за њнх данак. Напом. кнеза Прозоровског : Срби нп пошто не бн пристали да буду под Ауетрпјом; а придружитн Србију Русији то се не може с тога, што је на десној обали Дунава, п тако не остаје ншнта друго већ завестп у њој нарочиту владу н ставптн .је под заштиту Порте Отманске; јер Срби никако не желе бити н даље њенн поданицп. У том случају нека Срби плаћају данак онако, како је предложио г. Родофнннкин; али поред тога данка, по мом мпшљењу треба одредитн и данак у жпту, као у замену