Дело

У БОСНП II ХЕРЦЕГОВИНИ 419 се са нежним зеленплом лнвада меша .јаче и затвореннје зеленило јела и храстова. Кад-кад, дуж пута, пролазе градови, које брзо сагледате: Почитељ, орловско гнездо, обешено у стеновитом полукругу; он баца на јасно небо линију зупчастих шанчева и фнну црну слику белих мунарета; Коњпц, што се лено успавао покрај свога потока, који овде личи на велпко тихо језеро; особито Мостар, са старим турским мостом, који пружа преко Неретве смелу кривину свога лука, п његове џамије са тремовима, који су осветљени живим бојама, и особито одело женског света ко.ји великим црним покривачем покрива лице, потпуно завпјено велом. У правој алпиској прнроди блиски исток већ ставља тако своје живосно и неочекивано обележје, а друга супротноет — на голим врховима, који окружавају Мостар, врло савремене тврђаве аустриске надгледају Херцеговину, ону Херцеговину, која је дуго времена дрхтала. А сада, од врхова Пван-планине железник силази у равницу; од водопађе јадранске он прелазп у долине, које припадају Црном мору; и ту, у широкој котлини, коју међаши читав круг повијараца, налази се ирестоница Босне, Сарајево. Стара ова отоманска престонпца чаробна је међу свима осталим, под врло нлавим небом и јасним сунцем, са китњастим џамијама, што бацају у ваздух витке притке својих мунарета, са дрвеним кућицама које се дижу у спратовима по оближњим косама међу великим дрветима и свежим потоцима. Сарајево има сву драж далекога истока, сав силни чар ислама, и преко воље човек мпсли на Брусу, која лежи у сасвим сличном крају на подинама олимпским. и на удаљене, народне крајеве што чине срце Цариграда. Отидните у оно двориште Бегове џамије, особито у време кад позив на молитву још више ожнвљава и још јаче осветљава ово двориште, где испод вековних липа тихо жубори чесма за авдес; прокрстарите кроз уске улице на пазару, које су све искићене живописним дрвеним продавницама и где чекић казанџиски у неодређену вреву убацу.је једнолики ритам своје чудне хармоније; лутајте особито но оним високим квартовима, где је турски живот остао мање дирнут, а више интиман, по оним далеким улицама, где се испод дрвених настрешница краде тајанствена сенка забрађених жена, где под турбанима, обојеним азуром, пурпуром п златом, спавају аге и везири: свуда силно осећате привлачност ове турске Босне. II овде је, без сумње, цпвилизација, која долази из Аустрије, већ учинила