Дело

ПАД РИМА II ПАПСКЕ ДРЖАВЕ 459 сими, с налогом, да пошто по то утврде мир с републиком француеком. Ови се састану с пуномоћнпцггма Француске: Наполеоном Бонапартом, врховним командантом француске армаде у Италији, и грађанпном Какултом, дипломатским агентом републпке, у Толентину, и ту 19 фебруара 1797 годпне утврде п потиншу тако званп толентински трактат мира. Услови толентпнског мира беху врло тешки,1 ако су н оставилп Рим и у Риму духовно поглаварство недирнуто. Од 26 чланова трактата- само три (I, XVII и XX) утврђују папн право на оно, што је и дотле имао; докле му се у свима осталим члановпма одузима по неки део владавпне, пли по неко управно право, или се налажу тешке обавезе према републици. Новнм трактатом лаконекисе тражило: дасе папа одрече Авињона н Венесена—својих владавнна у Француској (чл. VI), као п Болоње, Фераре, Ромање(чл. VII) п Анконе (чл. VIII); да плати ратну контрибуцпју 30,000.000 франака, п то у две рате, од којих би се прва псплатила 5-ог марта у Фољињу, благајнику француске армаде, а друга у априлу исте 1797. године (чл. X и XII). До нсплатеконтрибуције армија француска је имала праводадржи покрајине: Умбрпју, Перуђију, Камерино (чл. XIV), Марке (чл. XV) иФано с војводством ди-Урбино (чл. XVI). По члану XVIII још је папа дужан бно да, преко једнога од својих министара, осуди у Паризу разбојништво извршено над Басвиљем и да у току исте годпне плати француској држави 300.000 франака, а чланомХ1Хобвезао се да пусти на слободу све политичке крнвце, позатваране у Рпму. Велика конгрегација, састављена у Ватикану да егзампнира чланове овога суровог трактата, нцје пмала много времена за размпшљање, нитп другог излаза осим рата, плн плаћања. За два дана је трактат био одобрен н ратификован а трећега дана у зору (у четвртак, 23. фебруара' 1797. године) свуда по Риму читао се оглае кардинала Пгњација Буше, папскога дркавног секретара, којим је позивао поданнке да на Француску гледају као на пријатељску силур 1 2 31 У пнсму. које је кардинал Матејп упутио државном секретару папском. одмах по закљученом уговору мпра. стоји н један овакав став: „Ие сотИ/лош бопо (кгпззппе е зшиИ т тЦо а11а сарНо1а/Лопе <П ипа рјагга авзе<Иа!а". (Ппсмо у Бекатпнн-ја, 1ош. IV. р. 55). 2 Трактат у Бекатинп-ја, I. IV. р. р. 58—60. 3 1ђп1. IV р. 57. 30*