Дело

462 Д Е Л 0 н њене злогласне најамнике. Освета .је правнчна.... Буднмо увек достојнн самих себе! Александар Бертје“А На глас о кретању републиканске војске, рпмски републиканци стану по тајно растурати по народу слободњачке списе и саркастичне стихове противу папе. Тако су они по саставним деловима домаћег грба папског (орла, лнлије, звезда и ветра) саставили ове популарне стихове: гКебШ;шбС1 Г ациПа а1Г ппрего, ГА1 ге сИ Ргапс1а 1 §1§-Н, „Е гешИ 1е б!е1е а1 с1е1о „11 гебЊ, о ВгабсШ НМ“ (Вратп орла царству, Лплпју краљу франачком, Оставп звезде небу, Остало, Брашп. (задржп) себи).1 2 Пзјутра 10. фебруара указаше се предња оделења француске војске на Маријевом брегу и, концентрисавши се, продру у Рим кроз рогГа Ап^еПса, нагло окупирају замак св. Анђела и малену посаду, која се затече у њему и затворе је у манастир св. Августина који беше празан. Предвече истог дана стижеуРим нов корпус француске војске и настани се у одређеним становнма.3 12 фебруара уђе у Рим пампезно н ђенерал Бертјег п прогласи Червонија, вођу римског нокрета, ђенералом и командантом Рнма. А на два дана затим имала је да се прогласп у Риму република, под протекторатом републике француске, п то — једним свечаним актом, у име народа римског. На дан 15. фебруара пре подне пијаца на Капитолу беше претиснута небројеном револуционарном масом Римљананстранаца. Окружен знацима ратне славе и богатом кавалкадом, ђенерал Бертјепоноеито јахаше накоњу кроз улицеРима, у галопу поие се на капитолијски брег и застаде пред гласовитом статуом Марка Аврелнја н „дрветом слободе.“ У исто време, кад су кардинали у Ватикану служили свечану мнсу у славу 23 — годшињицепапствовања Пп.ја VI, — ђенералБертје, као свештеннк „бога разума“, молно се на Капатолу духовнма Катона, Помпеја, 1 11)1(1. IV. 88, 89. р. р. 2 ОоћеШ уо1шп. III. рад. 281. Папа се звао Јован Браши до пзбора на иреето. 3 Вессаиш (ошо IV. рак 91.