Дело

ОПШТИНСКО ДЕТЕ 470 календар без корица и најзад некакав законик такође безкорица п без многих лпстова, којп Фићи ваља данпсу нипотребни јер су свн његовп клијенти уверенп да он „зна закон у прсте.“ Он истина није учио школе, него је био најпре терзискп шегрт, после две три године практикант, за тим сензал на пијацп а сад је адвокат. Али за то, ретко ће ко да ти сврши тако посао као он. Потрчп он и у општину н у среску канцеларију; напише он п тужбу и жалбу и све што оћеш. А осим тога, ако је да купиш што или да продаш, ту је он да ти сврши и да тн номогне; ако је да коме поквариш пазар онет је он ту. II што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он икожу; наћп ће тп и муштерију да продаш старе амове; набавиће ти млађег за кућу па, ако оћеш, купиће ти и пилиће на пијаци. Сваку услугу он ће учпннти, свакога се посла прпхватитп па ипак, један је посао којим се он поносн и који сматра за своје право занимање, то је његов адвокатски познв. Он до душе, нцје никад никакву парннцу терао алн у архпвн среске канцеларије и окружног начелства, као и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужаба и жалаба његовом руком исписаних а нн једна није просто напнсана, него онако како бп и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа. А како је тек знао параграфе. Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша а кроз зубе непрестано мумла оне параграфе који се односе на дотичну беду. — Био ја —велисељак — дужан Мпловану, момекомшији, седамдесет и два гроша.... — Параграф сто четрнајсти! -— мумла Фпћа. — Шта велпш? — Ништа, нншта — велн Фића — досећам се параграфа под којн то потпада, продужи тн само. — Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев дану да му вратим. — Триста шеенајстн — мумла Фића. — А менн се некако згоди — настави сељак, те продам ранн.је краву н вратим Милованупаре на месец дана прерока. — Четрдесет шести, буки!... — Мислим, ка људи намприли се, јошму платио и пнтерес н такс.у и све.... — Четрдесет шестп, аз. 31*