Дело

ОПШТННГКО ДЕТЕ 477 — Мој брате роћени, ни.је то како те ја саветујем, него вакон; како те закон саветује, тако да радиш. — Па, како молим те? — Ето, параграф четрдесет шести аз вели: кад ствар нпје проста а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш јер ће те друкче скупље коштати. — Па да платнм, газда Фићо, ни.је да ја нећуда платпм. алн колико? — Е, мој рођени брате, за тужбу самудаћеш тименидакле четирп динара а илатићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде. — Ама каквих четири динара — запрепасти се сел.ак па таман толико тражи н Милован ннтереса. — Знам, брате, али тп овде не браншнчетпри динара него твој образ н твоју чест, јел' тако, кажн сам јел' тако? — Па тако је ! II тако се онн погоде, узме он четири динара и отпочне парницу за образ н чест, н та се парница наставља некаквнх шест месеци све са новпм и новим трошковима н све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје честп. Ето код тога адвоката Фиће довео је Риста сутра дан попа, кмета и Јову дућанџију а већ штумадла је на себе примила да поприпази дете, пошто сад то ни.је била тајна. Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће коже па их обесно у својој канцеларији о јексер а уђоше нове муштерије, Риста само рече у преиоруку две три речи па оде. На вратима још једном додаде: — Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људпма, добри су и честитп људи. Као да ћеш менн учинитп ако пх спасеш беде. II поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним погледом, па се онда окретоше Фићи. Фпћа стоји крај свога стола н посматра нх. Он је мали п задрпгла врата а ретке косе и ситннх очцју. На њему је доста дуг, бледуњав иберциг н нове сегелтуске панталоне, које .још нису пране па се на сваком превоју просто преломиле као да су од паиндекла; на ногама му ципеле које се, внди се, мажу машћу а викса нису внделе већ неколико месеца, а штикле на њпма искривљене и изашле у поље. Он целокупан прави утисак добра човека, који би своме ближњем дао све што имаиакоје у ствари он радије узимао од свога ближњега све што овај има.