Дело

Б Е Л Е Ш К Е 503 АгсМу Тиг з1ауј$сће РћМоЈодЈе. Изишла је XXIV књ. 1. п 2. св Јагпћева Архпва у 8° на 320 стр. За сада ћемо овде побележити само садржнну ове књпге. Првп је чланак <!>. Л о р е н ц а: Узајамни однос тако названпх језпка лешких (пољског, полавског п кашупског): дање Ф р. В н д н ћ завршује о Валентину Воднику. првом песнику словеначком (говорп о језику Водникову). Овде су и А. Л е с к н н а : истраживања о односпма нагласка п квантитета у словенскпм језицпма. У овој свеецп је нагласак у глагола. 1 глаг. на и т и. Васпоставља првобптпп словенски иагласак и квантитет с помоћу сриског, руског п словенач. језика. Гледаћемо да у изводусаопштпмоовај рад.А. Лапд а у расправ/ва о пољеком кесарошком језику, показује порекло тпм речпма но Ап1ош-а Кигк-е 8шушк-у шо\уу /Ло<Мејкчеј (II изд. 1899.): има речи нз говора галпцијских Јевреја, из немачког, романскпх језика чешког малоруског п пољског у другом пренесеном значењу. ноказује свезу са такпм говорима у других Словеиа: Руса, Чеха н др. плп Немаца. За реч агсу\\Л/а=вода, налази свезу са српском таквом у р в и ц из маџарског иг-(-\ч2 т.ј. господска вода. II в а н Ф р а н к о допуњаваранпјп чланак (АгсШуХХИ) о старопољској иесми Во^огосИ/а. Е р п х Б е р н е к е р оппсује и прештампава један катехизам Прпмуса Трубера, који је штампан у Тибингену немачкн н словеначкп 1567, а био досада непознат. Нашао га у берлннској Краљ. Бпблиотецп заједно иовезана с познатим већ катехпзмом од 1575. М. С’ ибранс к н описује једно босанско јеванђеље из збирке Срећковићеве, пнсано на пергаменту у XIV в. с много записа (гумачења) на маргинама пз XV—XVI в. Упоређује га с Нпкољским, да иокаже како је неко особено, разлпчно од обичног тппа босанских јеванђеља. А. Б р п к п е р у РоФшса (наст. из XXII) прегледа п оцењује радове о пољској псторијн. језнку, књпжевности пз 1900. год. М. Решетар саопштава неколико прилога српско-хрватској књижевности: 1) Орпгпнал Атаманте од Франа Лукаревића Бурине (ЗОт рњсј X) налазп у трагедијп коју је Би*о1ато 2оррт штампао 1579. 2.) К нрвом издању Палмотићеве Кристијаде (Рпм 1670 у кварту). Решетар има егземплар ирвог издања, који је можда ишсипт. У том егземплару пма сгр. 1 -2 и 7—8 у дуплпкату, алп то нпје простп дунлнкат него две редакцпје, од којих је једиа бпла досад иепозната, те ноказује учемује разлпчна од познате. 3) За Златарићев превод Тасовог Амипте (Љубмир) — утврђује да има две редакције тога превода, н да је првн био готов августа 1580, дакле н пре него је оригпнал штампан, у коме је иредговор потписан децембра те године. Превод је дакле с рукопнса, п најстарији, 4 године старијп од француског, којп се обично сматра као најстаријн. 4.) За ирпморске црквене песме показује да је оригиналнпх срп. хрв. бпло још у нрвој половинн XV века. 5.) Показујс да је превод Марулнћева дела 1пб11ШИопез ћепе ћеа(ецие тчуешћ од 1579. г. португалскн а не шпанскп, и за немачко дело од 1697. г. (штампано у Аугсбургу) Еће МтшПзсће УењћеП јп сћгјзШсћеп Ве1гасћ(шт§еп н т. д. мислп да ће бпти такође превод тога дела Марулпћева н то 3 последње главе V књ. н целе VI књиге. Гр. Иљинс к п даје три прилога словенском образовању речи: а) наставак — б а (— I, б а у гозба — гоствба, н — о б а у злоба — зљлоба), б) порекло нас гавка — с т в о, в) етимологија речн невљста. У Додатку га Ј а г и ћ понрављн у ионечему. Укритичком одељку пма реферат Ј а г п ћ е в о БрозПвековићеву Рјечнику хрв. језпка,