Дело

ОНШТИНСКО ДЕТЕ РОМАН ЈЕДНОГ ОДОЈЧЕТА НЛИИСАО ТЗранислав р. Ј^ушић ± А. ж љ. Л—1 /1 **л. ГЗ Л I 1 | У којој Аника, покодо.м смрти својега мужа, осгаје удовица. Док друш ггоштовани инсцп обичио свршавају своје ромаие тиме што неког убп.ју, отрују п.тп га нросто пусте да умре; дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману .једну удовпцу, умреће њен муж одмах у почетку самога романа. Но, да бп се видело да ја ту ствар нпсам нарочито удесио, ево ћу испричатп све редом, како је од почетка било. Дакле Алемпцје из Прелепннце држао .је Аннку пз ћрмана. К‘рманчанп су грдно аажалили кад се Анпка даде у Прелепнпцу. I ‘екоше: „Пустисмо најлепшу девојку те оде у друго село; зар мп ннсмо пмали момка аа њу?!“ Тако рекоше свп Крманчани а само неки Јања, за кога кажу да нпкад не оставља реч да јој не накачи реп, веле да је уз то додао: ..Нека .је, некјеуПрелепници, нек н тамо кој нут ноћевају капетани!“ А тнме је као хтео да малко ирочачка н стварп које су се у селу већ давно н давно заборавиле. Још само Баба Кана и данас кад хоће да прпча ма што из прошлпх времена, па макар то бпло и прпчу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепницп, сваки пут ће почетп своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Анпкпна ма.јка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капетан. кад је по срезу од куда шпао; за Јоцкову се воденпцу говорпло да не сме млетп средом и петком....**